„Солун“ кафана поред реке Белице, одмах до дрвеног моста на малој пијаци, била је Дути као други дом. Долазио би сваког дана, пре подне и повремено предвече, имао је своју столицу поред улазних врата. Једино оних дана када је са џамбасима препродавао коње по Србији, није га било у кафани, али и тада би га... Continue Reading →