Испред позоришта увек виђам једног декицу. Јесење сунце му очигледно прија, па је у осмеху. Можда је то само некакав грч на његовом лицу, не знам. Увече уочи почетка позоришне представе изгледа елегантно, чак има и шешир на глави. Моја девојка каже да га виђа испред супермаркета. Једног дана је носила торбе за куповину, па... Continue Reading →
ДИМЊАК БЕЗ ДИМА
Лекина кућа Постоји једна прелепа стара кућа у главној улици. На вратима стоји обавештење да се кућа продаје. Пролазници застају и питају сами себе колико ли кућа кошта. Знам да у кући више нико не живи. Власница је преминула, а њен син има своју кућу. До ове куће је још једна кућа, потпуно запуштена, поскидани... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари