Седели смо у великој сали општинске зграде у Ћуприји - оној старој, са високим плафоном од којег се љушти креч, са тешким дрвеним столовима што су шкрипали кад год би неко променио положај, и са старим вентилатором на плафону који је лењо окретао лопатице, али није померао ваздух. Ваздух је био густ, плавичаст од дима... Continue Reading →
Жути људи, зелена трава
Живорад подиже чашу америчког вина, глас му је гласан, као да се хвали целој тераси.- Е, Милораде, погледај доле - зелена трава, а није трава. Пластика, али савршена. Србија је постала рај, брате мој. Ми смо то предвидели. Док су они викали „не дамо земљу“, ми смо је продали три пута скупље. И сад смо... Continue Reading →
Можда једног дана
Летња башта била је мала, готово привидна. Неколико дрвених столова стиснутих између тротоара поред зида локала и ивице коловоза. Аутомобили су пролазили ретко, остављајући за собом воњ прегрејаног бензина и шум по неравном коловозу. Из сале се мешао дим цигарета са мирисом женских парфема. Вечерњи ваздух је већ носио прву јесењу оштрицу - ону која... Continue Reading →
Светлост над градом
Сенке прошлости Била сам тинејџерка када је отац добио посао на другом континенту. Радовала сам се као да сам добила крила. Мој родни град ми је изгледао као старац који се полако гаси, „град уклетих душа“. Људи су гунђали на пијаци, у дућанима, у парковима, а улице су мирисале на влажну земљу после кише и... Continue Reading →
Сусрет поред Мораве
Децембарско зимско предвече над Великом Моравом било је од оних што се памте по тишини. Није било ветра који би носио снег, већ само лагани, ледени дах који је долазио са реке и полако се пењао уз обалу. Вода је текла споро, као да се и она уморила од сталног кретања. По површини су плутали... Continue Reading →
ПРАВО И ПРАВДА
Кафана „Код старог моста“ у Ћуприји била је као музеј у коме се јело и пило. На зидовима су висиле пожутеле фотографије старе вароши: мост преко Мораве, пијаца са кочијама, лица људи који су давно нестали. Изнад врата стајала је стара лампа од месинга, а у углу дрвени сат са клатном, који је куцао споро,... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари