МОРАВСКИ РОТАРИЈАНЦИ

  Најтеже се добијају признања у својој средини, па некако лакше постанеш лидер у белом свету, него ли у свом граду. Да ли је узрок томе људска сујета, завист, љубомора,... или нешто пето, ко би га знао. Почетком прошлог века долази до наглих промена у друштву, јер је индустријска револуција условила смену дотадашње друштвене елите,... Continue Reading →

Advertisements

ЋУПРИЈСКИ ЂАЦИ У ФРАНЦУСКОЈ

Много је српске деце остало без свог оца у време балканских ратова. А одмах је започео и Велики рат. У првој половини 1915. године у Француској је предложено је да се известан број српских ђака, деце погинулих војника, приме у француске школе на терет Француске. На основу преговора у Нишу, 26. новембра 1915. године, Комисија... Continue Reading →

КРАЉЕВА ПОСЕТА

  Многе војске су долазиле и пролазиле кроз Ћуприју. Неке су се и задржавале остављајући свој печат за сва времена. Отуда није чудно што се први пут за насеље РАВНО сазнаје баш из једног документа из 1215. године  који се односи на сусрет војсковођа. А и римски каструм Хореум Марги је настао због војних потреба.... Continue Reading →

РАЂАЊЕ ГРАДА

Због свог стратешког положаја поред Велике Мораве на путу Европа – Азија, Ћуприја је од памтивека била утврђење. У доба Римљана велики каструм (војни логор и муниципијум)  Хореум Марги, касније словенски утврђени град Равно (Rabna, Ravanelle, Rabnel, Rabinel). Римско утврђење је највероватније порушено у налету Хуна предвођених Атилом, средином V века. Словенско утврђење Равно, које се први пут помиње средином XII... Continue Reading →

МОСТ

Највећа вредност студентске собе су били постери окачени на зидовима, ормарима, прозорима, свуда где је то могло да се уради. Рођендански поклони су поред незаобилазних најновијих књига били баш ти постери. Девојке су волеле романтичне и шаљиве приказе, а момци су се утркивали са спортским, музичким и аутомобилским. Моји најбољи другови су у соби имали... Continue Reading →

МИЈАТОВАЧКА ПРИЧА

  У ресторану у центру Новог Сада служили су кинеску храну, па смо знатижељни пошли тамо на ручак. Добили смо јело у чинији и два штапића. Замолио сам да ми ипак донесу виљушку, али и велику салвету да бих кинеске штапиће однео кући као сувенир. На све то се професор доктор Хаџи Милутин Стојковић само... Continue Reading →

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑