Сплав „Библиотека“ лежао је на самој ивици Мораве као чекаоница за људе и одлуке. Унутра је мирисало на стари дим и кафену прашину; телевизор је бучно пунио простор, а лампе су бацале жуту светлост на столове. За једним од њих, поред пепељаре и чаше са остатком пива, седели су Марија и Лука. Само неколико година... Continue Reading →
БАКЉАДА
У Ћуприји, оном граду који најлепше мирише баш пред Ђурђевдан, тридесети април никада није био обичан уторак или четвртак. Био је то дан када су се границе између стварности и илузије брисале у диму запаљеног катрана. Док су се у кухињама спремале залихе за сутрашњи излет, а мисли одлутале ка неком новом „Докторовом прасету“ које... Continue Reading →
ОКОВАНА МОРАВА
Миленијумима је Велика Морава пулсирала од Сталаћа до Дунава, носећи у свом мутном крилу само срце планина. Није то била само вода; био је то живи, успорени ритам земље. Сваког пролећа, када би сунце зарило своје зубе у снегове око Нишаве и Јужне Мораве, око Ибра и Западне Мораве, река би се, попут џина који... Continue Reading →
Уређење Мораве
Седели смо у великој сали општинске зграде у Ћуприји - оној старој, са високим плафоном од којег се љушти креч, са тешким дрвеним столовима што су шкрипали кад год би неко променио положај, и са старим вентилатором на плафону који је лењо окретао лопатице, али није померао ваздух. Ваздух је био густ, плавичаст од дима... Continue Reading →
Жути људи, зелена трава
Живорад подиже чашу америчког вина, глас му је гласан, као да се хвали целој тераси.- Е, Милораде, погледај доле - зелена трава, а није трава. Пластика, али савршена. Србија је постала рај, брате мој. Ми смо то предвидели. Док су они викали „не дамо земљу“, ми смо је продали три пута скупље. И сад смо... Continue Reading →
Можда једног дана
Летња башта била је мала, готово привидна. Неколико дрвених столова стиснутих између тротоара поред зида локала и ивице коловоза. Аутомобили су пролазили ретко, остављајући за собом воњ прегрејаног бензина и шум по неравном коловозу. Из сале се мешао дим цигарета са мирисом женских парфема. Вечерњи ваздух је већ носио прву јесењу оштрицу - ону која... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари