У Ћуприји, оном граду који најлепше мирише баш пред Ђурђевдан, тридесети април никада није био обичан уторак или четвртак. Био је то дан када су се границе између стварности и илузије брисале у диму запаљеног катрана. Док су се у кухињама спремале залихе за сутрашњи излет, а мисли одлутале ка неком новом „Докторовом прасету“ које... Continue Reading →
ОКОВАНА МОРАВА
Миленијумима је Велика Морава пулсирала од Сталаћа до Дунава, носећи у свом мутном крилу само срце планина. Није то била само вода; био је то живи, успорени ритам земље. Сваког пролећа, када би сунце зарило своје зубе у снегове око Нишаве и Јужне Мораве, око Ибра и Западне Мораве, река би се, попут џина који... Continue Reading →
Уређење Мораве
Седели смо у великој сали општинске зграде у Ћуприји - оној старој, са високим плафоном од којег се љушти креч, са тешким дрвеним столовима што су шкрипали кад год би неко променио положај, и са старим вентилатором на плафону који је лењо окретао лопатице, али није померао ваздух. Ваздух је био густ, плавичаст од дима... Continue Reading →
Жути људи, зелена трава
Живорад подиже чашу америчког вина, глас му је гласан, као да се хвали целој тераси.- Е, Милораде, погледај доле - зелена трава, а није трава. Пластика, али савршена. Србија је постала рај, брате мој. Ми смо то предвидели. Док су они викали „не дамо земљу“, ми смо је продали три пута скупље. И сад смо... Continue Reading →
Можда једног дана
Летња башта била је мала, готово привидна. Неколико дрвених столова стиснутих између тротоара поред зида локала и ивице коловоза. Аутомобили су пролазили ретко, остављајући за собом воњ прегрејаног бензина и шум по неравном коловозу. Из сале се мешао дим цигарета са мирисом женских парфема. Вечерњи ваздух је већ носио прву јесењу оштрицу - ону која... Continue Reading →
Светлост над градом
Сенке прошлости Била сам тинејџерка када је отац добио посао на другом континенту. Радовала сам се као да сам добила крила. Мој родни град ми је изгледао као старац који се полако гаси, „град уклетих душа“. Људи су гунђали на пијаци, у дућанима, у парковима, а улице су мирисале на влажну земљу после кише и... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари