Народ није више довољан. Он је сувише непослушан, сувише непредвидив, сувише склон да пита и да сумња. Зато се рађа декорнарод - народ од папира и екрана, народ који клима главом унапред, народ који зна шта треба да воли. Он није заједница, већ сценографија. Он није живот, већ декор. Декорнарод је огледало у којем власт... Continue Reading →
ДОСИЈЕ ЈАДАРИТ
Реконструкција догађаја на основу архивских докумената Инспектор Милан ВуковићНа основу архивских фрагменатаПОВЕРЉИВО – Није за дистрибуцијуДатум: 26. октобар 2025. Киша је падала ситно и упорно, као да жели да избрише трагове са београдских улица. У стану на Карабурми, инспектор у пензији Милан Вуковић седео је за кухињским столом. Дим цигарете правио је кругове у полумраку,... Continue Reading →
Моравска ноћ на сплаву
Јесен у Ћуприји долази као стара пријатељица – тиха, са обећањима о миру који увек мало касне, остављајући те са оним слатким болом у грудима, као кад се сетиш детета у себи које је веровало у вечне јесени. Велика Морава тече полако, равничарски, са таласима који шапућу о континуитету – мостови се мењају, а река... Continue Reading →
ПОГЛЕД КОЈИ ОСТАЈЕ
Јесен је стигла тихо, без драме. Октобар у граду који не инсистира на свом имену - можда Београд, можда не. Лишће је било на тротоарима, али није падало. Само је лежало, као да чека кошаву. Ваздух је био хладан, али не онако да ти сече кроз слојеве одеће, само довољно да те подсети да се... Continue Reading →
КАФАНСКО РАЗГЛАБАЊЕ
Зима је стегла градић у срцу Србије, уз јутарњи мраз и кошава је допирала до костију. Снег се топи на улазним вратима кафане, кап по кап, а унутра – топлота од пећи на дрва, густ дим и мирис грејане ракије помешан са мирисом прженог лука из кухиње. На сваком столу карирани столњаци, мало уфлекани, али... Continue Reading →
КРИСТИНА – ТИНЧЕ
Били су гимназијалци у малом, заборављеном граду на обали Велике Мораве, где су се уличице вијугале као старе реке, а звона цркве одјекивала кроз маглу јесењих јутра. Гимназија је била стара зграда са високим прозорима који су пропуштали хладну кошаву, а учионице су мирисале на прах од креде и угаљ из каљеве пећи. У тој... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари