Лажофили

(или: како постати срећан у свету који више не постоји)

У време када је истина постала луксуз који мало ко може да приушти, а лажи се деле бесплатно и са бесплатном доставом у року од 24 минута, појавила се нова, веома успешна врста Homo sapiensa: лажофил.

Лажофил није онај који лаже друге. То је стара, застарела професија. Лажофил је онај који активно тражи да буде лаган. Он не подноси случајну, неконтролисану истину. Истина га нервира на исти начин на који некога нервира шкрипање виљушке по тањиру. Она је груба, неуредна, без монтаже, без музике у позадини, без slow-motion-а кад неко плаче. Лажофилу је истина просто лоше продуцирана.

Најважније правило лажофила гласи:
„Ако ми се не свиђа како изгледа стварност, ја ћу гледати другу емисију.“

Дневни ритам лажофила

Ујутру, док пије кафу, скролује кроз наслове који потврђују све што је већ одлучио да верује. Није важно да ли је наслов „Докази да је Земља равна“ или „ЕУ нам је укинула лето“, важно је да се осећа у праву. Осећај да је у праву је за њега јачи од кофеина.

Поподне је резервисано за „дубљу анализу“. То значи гледање три-четири сата видео-снимка у коме неко са дубоким гласом и црно-белом фотографијом у позадини објашњава да је све што се догодило последњих десет година било режирано да би се сакрио један велики, страшни, али не баш јасно дефинисани заговор. Лажофил тада кима главом и говори: „Ето, сад ми је све јасно.“

Вече је време за емоционалну потрошњу лажи. Тада се гледају емисије у којима водитељ плаче због судбине народа, а народ (који гледа) плаче због тога што водитељ плаче због народа. Сузе су важне. Без суза нема катарзе. А катарза је једини тренутак када лажофил осећа да је нешто постигао у животу.

Премијум лажофили

Постоји и посебна подврста – премијум лажофили. Они не верују само у једну лажу. Они имају портфолио лажи. Једна за геополитику, друга за економију, трећа за здравље, четврта за историју. Свака лаж има своју естетику, своје хероје, своје злочинце, своју музику. Као да је живот Нетфликс серија са више сезона и више паралелних прича. Премијум лажофил никада не гледа само једну сезону. Он их све прати истовремено и никада не спојлује себи крај, јер краја нема.

Свете књиге и мемо-теологија

Лажофили имају и своје свете књиге. То нису књиге у класичном смислу. То су мемови, инфографике са тридесет фонтова, видео-снимци од 47 секунди који „откривају све“, и листе са 7 тачака које објашњавају зашто је све пропало још 2012. па до данас.

Њихов највећи страх није да ће изгубити посао, новац или слободу.
Њихов највећи страх је да ће једног дана истина постати занимљива.

Јер ако истина постане занимљива, онда више нема разлога да се гледа телевизија, скролује, дели, коментарише, свађа… онда треба да се нешто уради. А то је за лажофила најстрашнија могућа перспектива.

Лажофил као јавна појава

На улици, лажофил носи мајицу „I ♥ ЛАЖИ“. У руци држи новине са насловом „ИНФОРМЕР“, а у џепу мобилни телефон на коме му стижу обавештења: „Нова теорија!“, „Скандал откривен!“, „Истина коју не смеју да вам кажу!“

На изборима, он гласа за фикцију. На протестима, он протестује против стварности. У школи, он учи из уџбеника који су написани на основу коментара са друштвених мрежа.

Он није жртва. Он је креатор и куратор своје стварности. Он је уметник илузије. Он је колекционар емоција произведених у фабрици лажи.

Слогани лажофила

• „Истина боли, лаж лечи.“
• „Фикција је наша стварност.“
• „Без лажи нема слободе.“
• „Пропаганда је поезија.“

Завршна поука

И зато, кад следећи пут видите некога ко са заносом објашњава да је све што се дешава део једног великог плана, немојте га прекидати.
Не нудите му доказе.
Не показујте му документе.
Само се насмејте и реците:
„Срећан ти рођендан у твом филму. Надам се да ће имати добру сезону.“

Књиге остају вечно, а судбина интернета је неизвесна

Адреса за наручивање књига: e-mail: dusanrotary@gmail.com 

Испорука књига на кућну адресу.

Проверите да ли Ваша локална библиотека поседује слободне примерке издатих књига:
ПРЕТЕРАЖИВАЧ БИБЛИОТЕКА