Сутон на асфалту, одсјај у калдрми Када се сунце спусти иза зими иза Јухора, а лети иза Црног Врха и први мрак падне над Поморавље, ћупријска џада мења своје рухо. Више није само саобраћајна артерија која спаја моравски мост са Славијом - постаје жива позорница, где се време преклапа са садашњошћу у једном непрекинутом даху.... Continue Reading →
Две кумановске битке – два споменика
Јесењи ветар је тога дана дувао с планина, хладан и оштар, као да носи сећања која никако да се слегну. Пред зидинама манастира Свети Прохор Пчињски стајала су два човека. У рукама су држали воштанице. Пламенови су треперили, бацајући немирне сенке по старом камену. Милан Станковић из Врања био је сед и крупан, лица избораног... Continue Reading →
ЋУПРИЈСКА АПСАНА: МРЕЖА ОД ХАРТИЈЕ
Нема човека који није пожелео да буде кадија. Да тужи, да суди, да мери туђе грехе на својој ваги. Али тамо где право и правда не деле исту постељу, настају зидови. У Ћуприји, граду који лежи на слојевима римског малтера античког каструма Horreum Margi, ти зидови имају посебну тежину. Апсана је ту вековима – ћутљива,... Continue Reading →
ДВА НОЋНА СВЕТА
Звао сам деду у петак увече, спреман на уобичајени отпор. „Деда Милане, доста ти је те терасе и гледања ’Бољег живота’ по сто пети пут. Идемо у Милано, у ноћни клуб Lumen. Не примам одбијање.“ У себи сам мислио: Ако сада каже ’немам ја шта да тражим тамо’, одустаћу. Пензионерска фаза је званично победила. На... Continue Reading →
СУНЧАНИ САТ
Ваздух у пензионерском клубу „Сунчани сат“ имао је текстуру старе, поквашене вуне и хладног бетона. Име је било горка урбанистичка шала - солитер изнад клуба гушио је сваку трунку сунца, осуђујући просторију на вечиту сиву полусенку. Светло које је ипак допирало кроз прљаве прозоре било је слабашно, уморно. Унутра се одвијао уобичајени ритуал. За једним... Continue Reading →
ЈЕСЕН НАДЕ
Октобар је већ дубоко загризао поред Мораве. Јесен ове године није миловала - гризла је. Оштар ветар са реке носио је мирис мокре земље, трулих листова и оних истих неиспуњених обећања која су се већ месецима ваљала по телевизијским екранима. Листови платана поред ушћа Раванице падали су тешко, лењо, као да им више није стало... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари