Киша је падала равномерно, као да нема ништа паметније да ради. Био је то хладан, лепљив крај октобра када стари универзитетски центар губи боју и утапа се у сивило. С друге стране улице, кроз замагљено стакло малог кафића „Вертиго“, она је посматрала студенте како излазе са предавања. Носили су књиге испод руку, разговарали, смејали се,... Continue Reading →