Јутро је у Ћуприју стигло пре сунца. На тргу су још тињале уличне светиљке, бацајући жућкасте кругове по влажној калдрми. Изнад кровова лењо се дизала бледоплава магла са Велике Мораве, као да се град још није одлучио да ли ће се пробудити. Буша је већ био на ногама. Као и сваког јутра у последњих неколико... Continue Reading →
РАНА У КАМЕНУ
Добричево, новембар 2035. У подножју брда изнад Ћуприје, где су некада били само напуштени магацини и дивљи виногради, никло је Ново Добричево – град-мртвачница за живе и мртве. Званично се звао „Међународни хуманитарни центар“, али сви су га звали „Последња станица“. Ту су завршавали они које Европа више није желела: мигранти без биометрије, Руси који... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари