Седели су за столом прекривеним чистим столњаком на тераси хотела „Морава“. Столице су крцкале при сваком покрету, као да протестују против тежине речи које ће пасти. Са улице се чула шкрипа кочница, кратко трубење, па тишина као да је свет на тренутак задржао дах. Унутар ресторанске кухиње - мирис прженог лука, густ и земљан, мешао... Continue Reading →
ВЕЧЕРЊА ШЕТЊА
Сунце је већ зашло, али не сасвим. Његова последња светлост се задржава на врховима дрвећа као да не жели да напусти сцену. Бањско шеталиште добија нову боју - златну, па онда љубичасту, па коначно ону дубоку плаву која припада само вечери. Лампе се пале једна по једна, као мисли које се буде у тишини. Њихова... Continue Reading →
УСТАДОШЕ
Киша је те вечери падала ситно, као да спира прљавштину са калдрме. У старој кафани „Париз“, где су зидови памтили и свадбе и сахране, седела је мања група студената са својим професорима и за пар столова пензионери који су били стални кафански гости. Са улице је допирао гласан жамор. Наједном, без вике и галаме, људи... Continue Reading →
ДВОРСКА ЛУДА
Корачам лагано стазом поред потока. Могу да се кладим да бањски гости не знају како се зове овај поток. С друге стране обале, поред бањског купатила тромо се вуче туристички возић. Препун је. Гледам у возићу су углавном бабе и деде и понеко мало дете. Иако је сунце зашло иза брда на коме се налази... Continue Reading →
МАНАСТИР БЕЗ ИГУМАНА
У подножју планине, где је река певала старе песме, стајао је манастир Светог Димитрија, дом заједнице калуђера и мештана који су га чували. Игуман Милисав, међутим, сматрао је себе срцем манастира.„Без мене би ово место пропало!“ – хвалисао се док је данима одсуствовао, путујући по „важним пословима“. Његови „послови“ често су се сводили на дуге... Continue Reading →
ШАНГАЈСКА МУЛА
Шангај Милан је изашао из невероватно модерног међународног ваздушног терминала под низом неонских реклама које су му пречицом одређивале смер ка супер брзом возу маглев. Свако ко намерава да крочи у Шангај знао је да је граница између стварности и илузије танана. Само седам минута му је требало да доспе до станице метроа одакле је... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари