прича о путовању Телефон је зазвонио у тишини дединог стана. Иако га је вид већ одавно издавао, устао је хитро да се што пре јави. Унукин глас био је ведар, младалачки, носио је радост коју је деда могао да осети. „Деда, кажи драгичка, положила сам све испите у року! И да знаш да ми је... Continue Reading →
Загонетка Манасије
Тајна мати Варваре и зидина које ћуте Сумпорне паре су се дизале из базена као заробљени духови. Вода је мирисала на покварена јаја. Археолог избораног лица са великим подочњацима, који су чинили да изгледа много старије, седео је на ивици, руке су му дрхтале, али очи су још увек биле оштре. Неки га зову лудаком.... Continue Reading →
Сусрет поред Мораве
Децембарско зимско предвече над Великом Моравом било је од оних што се памте по тишини. Није било ветра који би носио снег, већ само лагани, ледени дах који је долазио са реке и полако се пењао уз обалу. Вода је текла споро, као да се и она уморила од сталног кретања. По површини су плутали... Continue Reading →
Нежна тишина
Прича о границама које нас чувају Била сам осамнаестогодишња гимназијалка када сам се први пут заиста, опасно заљубила. Он је био наш професор - млад, неожењен, са оним тихим осмехом који ми је изгледао као да зна све тајне света, а ипак ништа не говори. Покушавала сам на све могуће начине: погледима преко учионице, „случајним“... Continue Reading →
ПРЕДЕЛИ ЗА ЗАШТИТУ У ЋУПРИЈИ
Прошла је деценија од када сам с уваженим професором Кенетом два дана обилазио територију општине Ћуприја. За успомену на дивно дружење остале су ми многобројне фотографије и видео записи, али и један текст вредан пажње чак и данас. Преносим га у целини без измена тако да свако може да има свој суд о томе шта... Continue Reading →
ЋУПРИЈСКЕ ВОЈНИЧКЕ ТАЈНЕ
Оморина је притисла ћупријски сквер тешком, невидљивом руком. Нисмо чекали да се орошене кригле пива загреју; први гутљај био је ледени рез који је за тренутак зауставио време. Млада конобарица кружила је нечујно око столова, хитра и светла у сивилу бетона, док ми је поглед лебдео преко празног трга. Тада сам је угледао. Из правца... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари