Јесењи ветар је тога дана дувао с планина, хладан и оштар, као да носи сећања која никако да се слегну. Пред зидинама манастира Свети Прохор Пчињски стајала су два човека. У рукама су држали воштанице. Пламенови су треперили, бацајући немирне сенке по старом камену. Милан Станковић из Врања био је сед и крупан, лица избораног... Continue Reading →
ПОСЛЕДЊА НОЋ
Изгледало је као да је цео свет био против нас. Они са Запада су нас бомбардовали дуже од два месеца, а они са Истока су нас штитили само речима. У таквим околностима прижељкујеш дан када ће све да се заврши, овако или онако. Сви побеђују, нема поражених, обе стране славе победу. Осећаш да није тако.... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари