Постоји оно кратко доба пред лето када асфалт у Београду испарава под првим врелим зрацима, а ваздух у канцеларијама постаје густ од колективне жеље за бекством. Јелена је те године ту жељу осетила као физички бол. Имала је тридесет четири године, лице на којем се већ назирала рана зрелост, и тело које је функционисало као... Continue Reading →