Ноћ је била тиха, онаква каква бива само у Поморављу кад се септембарске магле спусте ниско над Мораву. У великом дворишту је тињала ватра под бакарним казаном. Мирис превреле шљиве мешао се са мирисом сувог буковог дрвета. Капи ракије падале су у лулу казана - једна, па друга - као да мере време које никад... Continue Reading →