Јесењи ветар је тога дана дувао с планина, хладан и оштар, као да носи сећања која никако да се слегну. Пред зидинама манастира Свети Прохор Пчињски стајала су два човека. У рукама су држали воштанице. Пламенови су треперили, бацајући немирне сенке по старом камену. Милан Станковић из Врања био је сед и крупан, лица избораног... Continue Reading →