ВОЈНИЧКЕ ТАЈНЕ

Седео сам с другарима у кафићу на скверу. Нисмо чекали да се пивске кригле загреју на врућини. Млада конобарица нас је стално обилазила.

Гледао сам у празан трг када се појавила времешна госпођа са сунцобраном. Шминка је само истицала њене године. А тачно пре тридесет година умиљавала се око мене. Тада је била згодна, рекло би се атрактивна за Ћуприју. Неко ме је научио да се у себи увек запитам шта нека особа жели од мене када је тако слаткоречива. Посебно жене имају неки циљ, јер праве даме чекају да им мушкарац први приђе.

Годину дана касније сам сазнао да је она требало да ме компромитује. Није ме интересовало ко је био тадашњи њен налогодавац.

На стратешкој тачки где се спајају Велика Морава и Раваница, Римљани су подигли каструм Horreum Margi или у преводу „Житницу Мораве“. Ово утврђење на високој заравни, коју река никада није поплавила, било је кључни центар на Via Militaris. Чак и тада, интриге су цветале: прерушене уходе из варварских племена крале су планове бедема римског каструма који је био опасан високим кулама, а лепе робиње у шаторима ислужених легионара извлачиле су тајне од пијаних центуриона. Темељи издаје и лојалности постављени су давно.

У касарни, још од римских времена, људске судбине испреплетале су се са тајним друштвима и завереним плановима. Легенде говоре о сенкама које су шапутале у мраку, о љубавима које су биле више од страсти, и о издајама које су мењале ток историје.

Године 1837, по налогу кнеза Милоша, подигнута је прва стална касарна на истом узвишењу као Хореум Марги. Магла Мораве мешала се са звуком потковица, а школа за пешадију и артиљерију рађала је нову војску.

Међутим турске сенке нису нестале. Ухода Димитрије, прерушен у сељака из оближњег села, шуњао се око ергеле и крао планове топова. Његова саучесница, лепа кафанска певачица Мара, позната по заводљивом гласу и тамним очима, шармирала је младе официре са ноћним чашама ракије. У интимним тренуцима извлачила је тајне о рововима понтоњераца и положајима мостова. Када је Димитрије ухваћен 1852. и обешан на бедему касарне, Мара је побегла преко Мораве са мапама у недрима, али њена издаја коштала је неколико живота у пограничним сукобима.

Војвода Војислав Танкосић, легендарни комита и члан Црне руке, основао је 1907. логор у врбацима око Велике Мораве. Млади добровољци учили су герилску борбу, а ћупријски гарнизон је постао тајна капија слободе.

Међу њима се увукао шпијун Франц, Аустријанац под лажним именом Петар, који је продавао тајне комитске обуке мађарским обавештајцима. Франц је био шармантан, али опрезан – његова слаба тачка била је Софија, позната као „Моравска ружа“, проститутка из локалног бордела са телом као скулптура и очима које су криле тајне. Софија је у постељи са пијаним комитама слушала приче о плановима, преносећи их Францу за златнике и обећања о животу у Бечу. Када је Танкосић посумњао – а био је познат по оштром оку за издајнике – Франц је нестао у герилској заседи, а Софија је ухваћена. Пре него што је нестала у моравским врбацима, шапнула је једном младом комити: „Љубав и издаја иду руку под руку, као комите и сенке.“ Њена судбина постала је мистерија, али параноја је остала у гарнизону.

Од 1911, ћупријска касарна постаје Артиљеријска подофицирска школа. Ергела коња, мирис барута и сена – Ћуприја је постала елитни центар. Балкански ратови и Први светски рат донели су славу, али и сенке.

Официр Стеван, талентовани артиљерац са коцкарским дуговима, продавао је војне планове аустријским шпијунима. Његова љубавница Ана, заводљива проститутка из бордела уз Мораву, са осмехом који је топио лед и телом које је мамило официре, извлачила је тајне у ноћима страсти. Ана није била само тело; била је паметна, говорила је немачки и француски, и сањала о животу ван Ћуприје. Када је Стеван разоткривен 1915, Ана је побегла са уходом Хансом, немачким агентом. Њене информације помогле су немачким војницима, коштавши стотине живота мештана, али касније, у егзилу, Ана је наводно покајнички шапутала: „Издаја је слатка док траје, али горка заувек.“

Немачки тенкови 1941. освајају гарнизон. Касарна постаје логор, али отпор буја у младим Ћупричанима.

Гестаповац Ото, прерушен у трговца колонијалном робом, надгледао је заробљенике. Његова саучесница Лена, проститутка у немачком клубу,  са плавом косом и очима које су ласкале – играла је двоструку игру. Од пијаних СС-оваца извлачила је тајне о железничким транспортима и прослеђивала их партизанима. Лена је била храбра, али усамљена; сањала је о слободи, али је знала цену. Када је Ото открио издају 1942, Лена је тајно стрељана поред Мораве – њене последње речи су биле инаџијске: „За Србију вреди умрети.“

Артиљеријска школа је обновљена по завршетку Другог светског рата, па су Пасуљанске ливаде тутњале од вежби. Хладни рат између Стаљина и европских лидера доносио је нове сенке. Неутралност Југославије је постала непознаница великим светским силама.

Капетан Милан, идеалиста разочаран системом, постао је агент КГБ-а, продајући тајне о америчким војним системима. Његова љубавница Ружа, кафанска певачица са гласом као Морава – лепа, духовита, али са тајном прошлошћу – слушала је пијане монологе официра и прослеђивала их западном дипломати Џону. Ружа није волела издају; волела је Милана, али и новац за бољи живот. Када је војна контраобавештајна служба ухватила Милана 1968, Ружа је побегла у Београд, остављајући писмо: „Тајне су као љубав – уништавају оне који их чувају.“

Деведесете туга, 1999. бомбе разарају празну ћупријску касарну 8. априла.

Чак и тада, официр Драган, под притиском санкција, продавао је важне војне координате западним шпијунима. Његова партнерка, проститутка „Морава“ из локалног бара – млада, очајна, са ожиљцима од рата локалних гангстерских кланова – сазнавала је тајне и прослеђивала их Драгану за освету. Када је сазнала да је Драган погинуо негде на Косову, свратила је у цркву да запали свећу шапћући: „Издаја је последња тајна коју носиш у гроб.“

У сенкама гарнизона и вароши, некадашње турске касабе, појављују се и мистериозне личности које су оставиле траг у историји и легендама које старији Ћупричани све ређе препричавају.

Апис, вођа Црне руке, био је човек чије су речи и дела одјекивали кроз ходнике касарне. Његова мрежа тајних друштава и завереника прожимала је све слојеве друштва, а његове намере биле су обавијене мистеријом и страхом.

Макарије, старешина манастира Раваница, био је духовни чувар који је утицао на војнике и цивиле. Његове молитве и савети били су светло у мраку ратних година, али и тајне које је чувало његово братство. Исповест Аписа у монтираном процесу Макарије је однео у Бањицу где су га Немци стрељали.

Надежда Петровић, велика сликарка и хуманитарка, основала је Коло сестара, организацију која је пружала помоћ рањеницама и војницима. Њена храброст и љубав према народу били су инспирација многима, а њена прича прожима се кроз судбине војника. Остала је у сећању њена посета манастиру Раваници и Сењском Руднику.

У мраку касарне, док су сенке шапутале, љубав и издаја су се преплитале као плетенице судбине. Остале су приче, сада само приче, о официру Димитрију и певачици Мари,  о Софији која је својом лепотом и умом играла опасну игру између љубави и издаје, заљубљена у обећања Франца, о Стевану и Ани, о Лени и Оту, о Милану и Ружи, о Драгану и „Морави“.

Сваког дана настаје нека нова мистерија. Сваки човек има своју цену.

Две недеље пре почетка бомбардовања Југославије 1999. године, тада непознати официр поставио је електронски уређај на једној коти код железничког моста. Тај уређај наводио је томахавке и друге летилице на циљеве у Србији.

Откривање имена овог официра, издајника, остаје сенка која и даље вреба у рушевинама гарнизона. А рушевине шапућу о херојима и издајницима: Димитрије и Мара, Франц и Софија, Стеван и Ана, Ото и Лена, Милан и Ружа, Драган и „Морава“. Од римских ухода до НАТО бомби, гарнизон Ћуприја је био поприште части и издаје, љубави и мржње. У магли Мораве, тајне још живе.

Књиге остају вечно, а судбина интернета је неизвесна

Адреса за наручивање књига: e-mail: dusanrotary@gmail.com 

Испорука књига на кућну адресу.

Проверите да ли Ваша локална библиотека поседује слободне примерке издатих књига:
ПРЕТЕРАЖИВАЧ БИБЛИОТЕКА