ШПЕР

У старијим разредима основне школе морали смо да купујемо шперплочу и метални рам са тестерицом за њено резање. Уметање тестерице ми је представљало проблем, јер сам морао рам да савијем једном руком, а другом руком да убацим тестерицу и онда је затегнем. Лабава тестерица није могла прецизно да реже шперплочу, а много затегнута се лако кидала. Мрзео сам све што је морало на часу или код куће да се направи од шперплоче.

Можда је та моја мржња према шперплочи била условљена из раног детињства када је мој брат од шперплоче направио стону лампу у облику Ајфелове куле, а ја сам гурнуо у фасунг за сијалицу шрафцигер, па сам уз експлозију направио да нестане струја у целом стану. Нисам хтео да признам да сам крив, али је моје гараво лице било необориви доказ кривице.

Много година касније сазнао сам за немачког архитекту по имену Шпер и питао сам се да ли је баш он измислио шперплочу?

Алберт Шпер је био главни архитекта Хитлеровог Рајха. Баш он је идеје и замисли Адолфа Хитлера преносио на папир. Феномен монументалне нацистичке архитектуре се и данас проучава, па и примењује. Грађевине које је Адолф Хитлер осмишљао биле су једно од најмоћнијих пропагандних оружја којима се људима манипулисало и управљало.

За оног обичног немачког сељака са Шварцвалда који је чувао краве и од млека правио маслац, огромне Хитлерове грађевине су биле симбол моћи Рајха, тада највећег економског тигра у Европи. А Адолф Хитлер је са Албертом Шпером намеравао да главни град целога света након победе у рату буде Германија, односно Берлин обновљен монументалним здањима. Хитлер је сматрао да Германија мора да буде упамћена као што се и данас памте Вавилон, древни Египат и вечни Рим.

Најпре је морало скоро преко ноћи да буду порушени стари делови Берлина, како би се обезбедио простор за нова огромна здања која ће да надживе самог Хитлера бар за двеста година.

Тако би Лондон, Париз, Москва, Лењинград, Мадрид… били у сенци Германије.

Није Хитлер размишљао да ли ће подводно берлинско тло да издржи терет нове Ајфелове куле или нове Трјумфалне капије или новог спортског стадиона. Дворане са високим куполама које би могле да прихвате више десетина хиљада посетилаца, тргови за параде у присуству милион људи, све те монументалне грађевине осмишљали су заједно Шпер и Хитлер, а Мартин Борман је надгледао рад Алберта Шпера, да случајно архитекта не осмисли и неку нову црквену зграду по вољи Протестаната или Католика.

Млади Шпер, из господске породице, син такође архитекте, брзо је својим идејама освојио Адолфа Хитлера, јер је поред архитектуре, коју је и сам Хитлер волео, имао изразити таленат да организује помпезне приредбе које су будиле у обичним Немцима велике емоције. Тако је Хитлер на свим својим јавним наступима прихватио обавезно присуство огромног броја људи, који су поред осталог били опчињени сценографијом са хиљадама застава, огромним рефлекторима који су ноћ претварали у дан и војним корачницама.

Није било телевизије, али су се зато на свим радиостаницама непрекидно понављале Хитлерове изјаве. Управо је Алберт Шпер изванредно познавајући психологију маса режирао скоро све Хитлерове говоре.

Након што је постало јасно да Хитлер не може да победи у рату, архитекта Шпер је постао свестан да себе мора да дистанцира од Хитлера. Ипак је то било касно и на суђењу у Нирнбергу осуђен је јер је био министар војне индустрије који се над радницима понашао као робовласник. Није овом талентованом архитекти на суђењу помогла чињеница да он лично никада није наредио неко убиство или да је издао нечовечну наредбу. Осуђен је и издржао је казну у затвору. Умро је као слободан грађанин у Лондону.

Алберт Шпер, Манхајм 1905. – Лондон 1. септембра 1981.

Завршио сам студије и запослио сам се у „Велмортрансу“ када је нова аутобуска станица већ радила. У то време сам имао за узор старијег колегу који је био професор на једном америчком универзитету. У уџбенику на енглеском језику објаснио је зашто је ћупријска аутобуска станица била грандоманска, а не рационална. Био сам секретар Удружења аутобуских терминала Југославије и често сам примао колеге из многих градова, од Македоније до Словеније, који су намеравали у својим градовима да зидају нове аутобуске станице. И док су се они одушевљавали архитектуром разгледајући ћупријску станицу и пероне, ја сам их збуњивао својим сугестијама да не праве „споменике“, већ да буду скромни поштујући рационалност.

И данас, иако још увек не знам да ли је шперплоча добила назив по Алберту Шперу, сматрам да се архитектура злоупотребљава, јер се користи као једно од најмоћнијих оружја за манипулацију масама, да би се победило на изборима, да би се опстало на власти, односно да би се лако управљало људима.

Примера има у далеком свету, а не само у непосредном окружењу.

Свуда се праве огромне стамбене и пословне зграде, велики спортски стадиони, поплочавају се градски тргови на којима нема дрвећа, праве се огромни споменици историјским личностима, па чак и крстови и јарболи за заставе расту у висину као да су телевизијски торњеви са антеном.

Германија – главни град света

На данашњи дан је почео Други светски рат, па се сетих Алберта Шпера, који је такође умро на данашњи дан, и Германије, замишљеног главног града целога света. Све остало су само асоцијације на време које је било, које је сада и које ће да дође.

Да, демократија је настала у робовласничком друштву, створили су је демократски робовласници.

У Ћуприји, 1. септембар 2023.

На фотографијама које следе:
Ердоганова резиденција, Букурешт и палата Жељка Митровића