СТУДЕНТ ИЗ 68.

Ближио се крај радном времену и пошто смо завршили успешно посао могли смо да уз кафу проћаскамо о актуелним дешавањима у Југославији. Загледао сам се у велики рам на зиду са ликом друга Тита. Имао сам неколико постера са Слободаном Милошевићем, па сам му понудио један, јер по димензијама одговара раму. Рекох да сам ја преко Титове фотографије већ ставио Слобу.

Милан се само крто насмејао уз опаску „Сјаши Курта, да узјаши Мурта!“ и наставио да срче кафу. Повукао је дим из цигарете и полако је правио колутове. Није гледао у мене.

Почео је полако да ми прича.

Због Тита ради још увек као некакво пискарало у Савезном секретаријату за саобраћај. Ту се закопао без перспективе да напредује у каријери, иако је на врхунцу професионалне зрелости. У његовом досијеу је записано да је учествовао у студентским демонстрацијама 1968. године у Београду и да је касније подржавао своје професоре који се нису слагали са променом устава који је разорио Србију. Све те гласне професоре са Београдског Универзитета који су давне 1972. године почели да упозоравају на штетност предлога новог устава Тито је очистио из јавности.

Направивши кратку паузу Милан ме је упитао где сам био те 1968. године.

Као гимназијалац сам пратио студентске протесте широм Европе и у Београду, али сам гледајући телевизију више размишљао о студенткињама и мерио која има веће сисе и тањи струк. Мој отац је говорио да ће пендрецима народна милиција студентима да поломи све кости и да ће целог века да буду жигосани. Нисам тада све то разумео, иако ми се допадало да имам и ја мајицу са ликом Че Геваре.

Слушао сам Миланову исповест. Резигнирано је наставио да говори како је Тито успешно преварио студенте.

Сестра моје мајке је живела у павиљонима на Новом Београду, па сам знао подвожњак испод пруге, јер смо ту пролазили. Било је то згодно место за обрачун народне милиције са студентима. Када сам почео да студирам железничка пруга је била већ измештена и хотел „Југославија“ је направљен.

Федерализација Југославије је кренула много раније, доношени су уставни амандмани, али је Тито желео нов устав који је написао Едвард Кардељ, несуђени учитељ по занимању. Припреме за доношење југословенског устава почеле су 1968. године, две године након смене Александра Ранковића. А уочи самог усвајања устава извршена је још једна замена српских кадрова. Већ у преамбули тог новог устава написано је право сваког народа на „самоопредељење“ укључујићи и право на „отцепљење“.

Југословенски устав дао је велика права републикама, а нарочито аутономним покрајинама, па су тако Војводина и КиМ могле да ставе вето на сваку одлуку коју би донела Република Србија.

Милан је обожавао тадашњег професора Михаила Ђурића, који је предавао на Правном факултету и који се оштро супротставио предлогу новог устава, јер је сматрао да је то почетак унижавања Србије и подлога за каснији распад Југославије. А управо се то и догађало.

Професор је отишао на робију, а Милан је стављен на црни списак.

Актуелни савезни премијер Анте Марковић дао је могућност државним службеницима да уз велику отпремнину напусте свој посао. Милан је прихватио понуду.

Говори ми како ће да оде у адвокате, јер је то занимање које ће увек да постоји. Из његовог погледа схватам да жели да се и ја изјасним шта ћу и како ћу даље. Неизвесна времена долазе. Јасно је да се држава распада.

Кажем да сам добио позив да заједно са једним млађим асистентом са фауклтета одем у Швајцарску на некакво усавршавање у једном њиховом институту. Можда ћу да искористим прилику да останем тамо и да одведем породицу. Швајцарска је ипак Швајцарска, њу је и Хитлер поштовао.

Лако је када имаш диплому која је призната у целом свету.

Милан је попушио своју цигарету, попили смо кафу, а и био је крај радног времена. Поздравили смо се пријатељски. Као да више никада нећемо да се видимо.

Тако је и било. Распала се Југославија. Нисам отишао у Швајцарску. Изгубио сам контакт с Миланом.

Прошло је 35 година од тада. Имам утисак да се у Србији није ништа променило, осим што сада има много мање рођења, а много више сахрана.

Остале су и бележнице са именима неподобних.