Ваздух у пензионерском клубу „Сунчани сат“ имао је текстуру старе, поквашене вуне и хладног бетона. Име је било горка урбанистичка шала - солитер изнад клуба гушио је сваку трунку сунца, осуђујући просторију на вечиту сиву полусенку. Светло које је ипак допирало кроз прљаве прозоре било је слабашно, уморно. Унутра се одвијао уобичајени ритуал. За једним... Continue Reading →