БАЧЕНА ДИПЛОМА
Када су бацили њену диплому поред контејнера, докторка Јелена била је мртва већ три дана. Све је почело давно. На столу пред Јеленом лежао је дебео папир урамљен у танак дрвени рам; на њему, црним тушем и строгим потписом, писало је њено име. Отац је стајао поред прозора и плакао као да му је неко... Continue Reading →
ПЛАЖА ОД СТАКЛА
Постоји оно кратко доба пред лето када асфалт у Београду испарава под првим врелим зрацима, а ваздух у канцеларијама постаје густ од колективне жеље за бекством. Јелена је те године ту жељу осетила као физички бол. Имала је тридесет четири године, лице на којем се већ назирала рана зрелост, и тело које је функционисало као... Continue Reading →
ДВА НОЋНА СВЕТА
Звао сам деду у петак увече, спреман на уобичајени отпор. „Деда Милане, доста ти је те терасе и гледања ’Бољег живота’ по сто пети пут. Идемо у Милано, у ноћни клуб Lumen. Не примам одбијање.“ У себи сам мислио: Ако сада каже ’немам ја шта да тражим тамо’, одустаћу. Пензионерска фаза је званично победила. На... Continue Reading →
ПЛАВИ КАВЕЗ
Екран је био једини извор светлости у стану. Хладна плава боја преливала је Анино лице као танак слој леда, чинећи је готово нестварном. Палац је клизио. Скрол. Скрол. На врху екрана, црвена тачка показивала је 4.952 пријатеља. Устала је и упалила светло изнад огледала. Из одраза ју је посматрала жена коју су сви желели да... Continue Reading →
ЕГЗОРЦИЗАМ НА БАЛКАНУ
На брдовитом Балкану, где се древне планине дижу као кичма старог змаја, где се магловита равница пружа бескрајно, а таласасти брежуљци се преливају један преко другог као замрзнути таласи, живела је земља коју је запосео Дух. Није то био обичан човек. Није био ни само вођа. Био је его који се претворио у сенку, сенка... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари