Мајка ме је водила код деде улицом која је пролазила поред Солун кафане преко дрвеног моста кроз који је једног дана пропао камион у Белицу, а онда даље ка Винорачи поред порте старе цркве у којој сам крштен. Испред дедине куће је становао Веља Тресоглавац. Деца су га задиркивала, а он онако стар и изнемогао,... Continue Reading →
ЋУПРИЈСКЕ ЛИЧНОСТИ – др ЗДРАВКО СТОЈАНОВИЋ
Нема више још једног заљубљеника у Ћуприју, нема више лекара-писца-музичара или писца-музичара-лекара Здравка Стојановића. 11.09.1942. – 09.06.2017. Уместо приче о њему представићу једну од његових прича. F I J A K E R I S T A B U Š U Ćupriji su decenijama postojala dva stajališta za fijakere. Jedno na železničkoj stanici, jer je... Continue Reading →
ЋУПРИЈСКЕ НОВИНЕ – „Моравски гласник“
Између два светска рата најзначајнији лист у овом делу Србије био је „МОРАВСКИ ГЛАСНИК“, који је излазио у Ћуприји. Пред крај 1929. године се родила идеја о покретању листа, а први број је штампан 15. aвгуста 1930. године. У уводнику првог броја листа написано је да ће лист бити гласило за социјална, културна и привредна... Continue Reading →
ОПИЈАЊЕ ЛИПОМ
Последње дане пролећа обележавају матуранти својим свечаним дефилеом кроз град. Не зна се ко је узбуђенији, ђаци или њихови родитељи. Радост због одласка на студије и снови о бољем животу подижу свима распожење. А после бурне ноћне прославе следи колективни одлазак у парк. Велика Морава даје душу Ћуприји. Бистро време, чист ваздух и мирис липа... Continue Reading →
ЋУПРИЈСКЕ ЛИЧНОСТИ – МИТКЕ ГВОЗДЕНОВИЋ
Клинци и клинцезе траже лик с којим би се поистоветили. Некада је то познати фудбалер, некада звезда неког ријалитија. Било како било, то мора да буде лик са насловних страна новина. Можда је баш Милић од Мачве био изазов за Димитрија Гвозденовића када се определио да постане сликар са завршеном Ликовном академијом. Познати... Continue Reading →
ПРОПАДАЊЕ ЋУПРИЈЕ
У феудалној Србији Турци нису бринули о изградњи путева и железнице. Полако су у већем делу 19. века препуштали територију и власт младој држави. Најпре кнез, а од 1882. године краљ, Милан Обреновић је визионарски започео индустријализацију Србије. Тополивница у Крагујевцу и Сењски мајдан угља су били зачетници нове ере развоја Србије. Воловским запрегама... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари