Између два светска рата најзначајнији лист у овом делу Србије био је „МОРАВСКИ ГЛАСНИК“, који је излазио у Ћуприји. Пред крај 1929. године се родила идеја о покретању листа, а први број је штампан 15. aвгуста 1930. године.
У уводнику првог броја листа написано је да ће лист бити гласило за социјална, културна и привредна питања и да ће радити у духу југословенске мисли.
Власник и директор листа је био Бора Д. Николић (1910-1943), чиновник у Фабрици шећера у Ћуприји. Био је ожењен са Нацом Живановић, са којом је имао две ћерке, Олгу и Веру. Олга је умрла као мала. Верин супруг је био Станојло Савић.
Бора Николић је био у потпуности посвећен новинарству, био је дописник листова „Новости“, „Балкан“ и „Правда“, а од 1928. године био је непрекидно дописник листа „Време“, који се у доба окупације звао „Ново Време“.
Поред дописништва, Бора Николић се бавио и друштвеним радом, тако да је био секретар Соколског друштва у Ћуприји. Поводом прославе 550 година од Косовске битке у манастиру Раваница, издао је брошуру о манастиру раваница и био је уредник Споменице о јубиларној прослави у манастиру Раваница 1939. године.
Године 1937. Бора Николић је био уредник и издавач „Алманаха Поморавља“.
Лист „Моравски гласник“ је углавном излазио сваке друге недеље, а у одређеним приликама имао је ванредне бројеве. Лист је штампан на 4 стране великог формата, а максималан број страна је био 16. Један лист је био четвороброј, један троброј, а шест двоброј.
Према доступним подацима највећи тираж листа је био 15.000 примерака (број 7 од 02.04.1933. године), што је значајан тираж и за данашње услове. Поређења ради, Ћуприја је тада имала укупно 8.200 становника, колико и Тирана, главни град Албаније. Иначе, лист се продавао не само у Поморављу, него у целој Краљевини Југославији, као и у Француској, немачкој и Чешкој. Тако је „Моравски гласник“ био једини југословенски провинцијски лист изложен на Светској изложби штампе.
Основни извор прихода листа је била претплата, која је износила један динар. А било је и огласа…
Листови из Београда, као и неки листови широм Краљевине Југославије, оптуживали су уредника листа да је лист власништво Југословенске Националне Странке (шеф генерал Петар Живковић и Веља Поповић, министар унутрашњих послова у влади Богољуба Јевтића). Наравно, уредништво листа је све оптужбе одбацивало наводећи да је лист независан и отворен за сваког.
Део простора у листу био је посвећен политичким активностима са подручја средњег Поморавља, а било је и доста простора посвећеног догађајима из живота краљевске породице Карађорђевић.
Сталне рубрике у листу су биле: „Вести из Поморавља“, „Интересантне ствари из целе земље“, „Политички преглед“, „Спорт“, „Корисно је знати“… Остале рубрике су биле посвећене књигама и часописима, а задњи део листа је обиловао рекламама занатлија, трговаца и предузећа.
Оригинални примерци листа „Моравски гласник“ (укупно 208 бројева) налазе се у Завичајном музеју у Јагодини. Обраду података је извршио Душко Грбовић, историчар.
Некадашње Јавно предузеће РТВ Ћуприја је започело издавање наставка листа „Моравски гласник“ 18.12.2000. године. Главни и одговорни уредник је био Дејан Антонијевић. Без подршке локалне политике и због финансијских проблема, иако је био богат свестраним садржајем и на високом нивоу прилога, лист је престао да излази након око годину дана.
Објављено поводом изласка првог броја листа „Поморавски гласник“ – 10.06.2017.
Душан Стаменковић 
Оставите коментар: