На телевизији се често појављује једна стара баба, нашминкана као циркуски кловн, из авиона јој се виде године. Има она „дечка“ који је млађи од ње неколико деценија... На телевизије се виде и госпође у годинама, елегантне, са дискретном шминком коју може да запази само вешто око. Рекло би се да је све последица лепог... Continue Reading →
ДИМЊАК БЕЗ ДИМА
Лекина кућа Постоји једна прелепа стара кућа у главној улици. На вратима стоји обавештење да се кућа продаје. Пролазници застају и питају сами себе колико ли кућа кошта. Знам да у кући више нико не живи. Власница је преминула, а њен син има своју кућу. До ове куће је још једна кућа, потпуно запуштена, поскидани... Continue Reading →
СТАРЦИ И ДЕЦА
Пријатељ ми је данас јавио да му је син добио сталан посао у Норвешкој, па је због његовог одласка истовремено и срећан и тужан. Републички завод за статистику између два пописа становништва уредно бележи број умрлих и број рођених. На основу тога даје процену броја становника по годинама и то за сваку општину посебно. Таква... Continue Reading →
РЕЧНА ОБАЛА
Корак по корак, онако пензионерски, стазом поред Велике Мораве, шетам с пријатељима који преко лета скокну на пар дан у Ћуприју. Хвале се како су још пословно активни, како тек сада креативно размишљају, јер нису више оптерећени егзистенцијалним проблемима. Пуни су идеја. Воле они Ћуприју више него ми што у њој живимо. Радо би... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари