ЋУПРИЈСКЕ ЛИЧНОСТИ – МИТКЕ ГВОЗДЕНОВИЋ

    Клинци и клинцезе траже лик с којим би се поистоветили. Некада је то познати фудбалер, некада звезда неког ријалитија. Било како било, то мора да буде лик са насловних страна новина. Можда је баш Милић од Мачве био изазов за Димитрија Гвозденовића када се определио да постане сликар са завршеном Ликовном академијом. Познати... Continue Reading →

ПРОПАДАЊЕ ЋУПРИЈЕ

  У феудалној Србији Турци нису бринули о изградњи путева и железнице. Полако су у већем делу 19. века препуштали територију и власт младој држави. Најпре кнез, а од 1882. године краљ, Милан Обреновић је визионарски започео индустријализацију Србије. Тополивница у Крагујевцу и Сењски мајдан угља су били зачетници нове ере развоја Србије. Воловским запрегама... Continue Reading →

ЋУПРИЈСКИ ПОЧАСНИ КОНЗУЛИ

Од колевке, па до гроба, најлепше је ђачко доба, понављају у себи стих некадашњи ћупријски матуранти приликом мајских сусрета поред Велике Мораве. Мај месец важи као најлепши месец у години. Природа је оживела, баште у ћупријским двориштима се шарене, на бандерама у главним улицама су саксије са разнобојним цвећем... и људи су некако веселији, осмех... Continue Reading →

ЋУПРИЈСКИ БЛЕЈАЧИ

Мало, мало, па рикне неки лав. Не знам зашто летње „баште“ кафића морају да заузимају већину тротоара, остављајући само узани пролаз за пешаке намернике. Свуда је тако, у сваком месту које жели да буде град. Онда гледате како мајке и баке с децом у колицима морају да праве слалом поред столица које је неко оставио... Continue Reading →

ПРОМАШЕНА ГЕНЕРАЦИЈА

  Имали смо своје време и оно је сада истекло! У песми „Рачунајте на нас“ каже Ђорђе Балашевић да је у нама, рођеним педесет и неке, који слушамо плоче и свирамо рок, судбина будућих дана. И било би можда тако да смо заиста дошли на власт. Међутим, они рођени четрдесет и неке су другачије мислили.... Continue Reading →

ПАРТИЈСКИ ЛИК – СЕНКА

Рођени у селу испод брега, тамо где се завршава равница и почиње успон, увек имају тежњу да се уздигну високо. Високо уз брег и високо у друштву. Сенка је имала срећу да су родитељи желели да је школују. Тако је још као клинка кренула у град. Знатижељно је у јутарњем аутобусу увек стајала напред да... Continue Reading →

Направите веб-место или блог на WordPress.com

Горе ↑