Мирис липе и париских парфема Летњи распуст у Ћуприји имао је свој специфичан мирис. Био је то мирис прегрејаног асфалта, прашине коју би предвече попрскале општинске цистерне и тешког, слатког мириса липа које су већ почињале да прецветавају. Налазио сам се у оном чудном вакууму између јунског и септембарског испитног рока. На Саобраћајном факултету у... Continue Reading →
ЈАДРАНЧЕ
Прича о кафани са душом Када би старе куће умеле да говоре, Јадранче би причало најдуже. Стојало је на самом почетку (или завршетку) вароши, одмах поред железничке станице одакле је улица водила ка касарни и центру Ћуприје. Сазидано од чврсте опеке 1920-их, одмах поред нове железничке пруге Београд–Ниш, као да је од самог почетка знало... Continue Reading →
ПОСЛЕДЊИ ЈОРГОВАНИ
Клисура у априлу Пролеће 1389. стигло је у раваничку клисуру нагло, насилно. После дуге зиме, шуме су се зазеленеле преко ноћи. Узана долина испунила се тешким дахом влажне земље и јоргована. Са стрмих стена и неприступачних падина бујало је густо грмље, претварајући читав предео у љубичасту измаглицу између земље и неба. На сунцем угрејаним пешчарима... Continue Reading →
ФИЈАКЕР
Јутро је у Ћуприју стигло пре сунца. На тргу су још тињале уличне светиљке, бацајући жућкасте кругове по влажној калдрми. Изнад кровова лењо се дизала бледоплава магла са Велике Мораве, као да се град још није одлучио да ли ће се пробудити. Буша је већ био на ногама. Као и сваког јутра у последњих неколико... Continue Reading →
БАЧЕНА ДИПЛОМА
Када су бацили њену диплому поред контејнера, докторка Јелена била је мртва већ три дана. Све је почело давно. На столу пред Јеленом лежао је дебео папир урамљен у танак дрвени рам; на њему, црним тушем и строгим потписом, писало је њено име. Отац је стајао поред прозора и плакао као да му је неко... Continue Reading →
КАМЕН ЗА ВЕЧНОСТ
Тврђава чува земљу док је војске бране.Задужбина чува име и онда када војске нестану. Сенка над ЦрницомЛето Господње 1376. било је спарно, натопљено тешким мирисом смоле и суве поморавске земље. Са висина Петруса видела се читава долина Црнице. Река је текла дубоко испод стена, невидљива на појединим местима под густим крошњама јасена и граба, али... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари