Људима је лакше да кажу шта не воле. Смета им ово, смета им оно. Безболније је критиковати друге, него ли себе изложити ризику подсмеха. Ретки су визионари који су довољно храбри и поштени да ризикују и себе дају другима. Увек постоји изговор за оно што није урађено. Додуше добар изговор може да буде оправдање које... Continue Reading →
ДНЕВНИК ЈЕДНЕ АНЕ
Дан први (16.03.2020.године) Од данас почињем да поштујем одлуку једне Ане да сви људи старији од 65 година не треба да излазе из свог стана. Упорно покушавам да смислим свој живот у наредна три месеца. На столу у једној најлон кеси стоје три књиге које би требало да заменим у градској библиотеци. Окрећем се... Continue Reading →
СЕНДВИЧ
Ех, како је ранијих година било лепо! Слушам заједљиве коментаре како су сендвичарима ускраћена туристичка путовања по градовима широм Србије. Пензионери, посебно они што сматрају да су још витални и способни за разна дела, никако не могу да се помире са чињеницом да су им вође ускратиле најслађе задовољство да се друже и бесплатно путују... Continue Reading →
ЛАПОТ
Опасна је старачка себичност. Бабе и деде воле чоколаду као и њихови унуци, па не изненађује када кришом смувају у уста парче детиње чоколаде. Наравно да бабе и деде воле и најлепше парче печења, а од пилета обожавају само батак. Када их неко приупита зашто су такви, одговарају да су старци исти као и мала... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари