Михољско лето 1990. године је било као и ово садашње, октобарски дани су били препуни сунца. Можда је и то лепо време утицало да људи буду превише велики оптимисти, да ће промене политичког система да омогуће свакоме печене кокошке са неба. Једноставно, демократија нове вишепартијске државе је доживљавана као чињеница да ће сваки радник у... Continue Reading →
ЖИВИШ ОВДЕ, РАДИШ ОНДЕ
Који је циљ путовања? То је једно од основних питања која сам имао студирајући у Београду. Половина путовања једног човека је везана за одлазак и повратак са посла. Она друга половина се односи на одлазак у трговину, код рођака,..., на неки културни или спортски догађај. „У Србији страни послодавци верују да би радници морали да... Continue Reading →
ЋУПРИЈСКО САМОУПРАВЉАЊЕ
Уставне промене могу цео живот да окрену наглавачке. Тако је било и неколико година пре Титове смрти када је друг Кардељ, након смене Александра Ранковића, својим уставом омогућио децентрализацију друштвених и привредних односа у Југославији. Сведока тога времена има све мање и мање. А они углавном ћуте, јер знају да су кривци за све што... Continue Reading →
ПРВА ЉУБАВ
Временом заборављамо ружне ствари и памтимо само оно што је лепо. Подсвесно истискујемо из себе оно што нам је јело џигерицу. Желимо да задржимо у сећању једино радосне тренутке. Мислили неко да прва љубав заборава нема или је то само сећање о чудном треперењу у стомаку које у позним годинама долази све чешће? НАВОДАЏИЈА Након... Continue Reading →
КАМИОНЏИЈА СОВА
Не знам како су ме ђаци доживљавали као професора у школи, али сам се трудио да их упутим у све тајне њиховог будућег занимања. Успут сам их упозоравао да живот има неке своје чудне, непредвидљиве путеве. Нисам својим ђацима могао да будем други родитељ, јер нису много млађи од мене, зато бих пре рекао да... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари