Почетна страна

Добро дошли на блог Душана Стаменковића

————–

Белешке

————–

Присуство на друштвеним мрежама постаје потреба. Оно што се не види на страницама интернета као да се није ни догодило. Модерни мобилни телефони, који су моћни као кућни компјутери, постали су саставни део канцеларијског прибора пословних људи. Отуда следи и процена да ће ускоро свако да има и своју веб страну, лако доступну на интернету.

Живимо у свету у коме се цени лидерство. Али у Србији бити лидер, је грех. Грех који се не опрашта. Одмах следи размишљање: вреди ли бити бела овца међу црним? Вреди ли бити лидер?

У основи вулгарног материјализма еталон свих вредности јесте мистер Долар. И онда све што радимо, чинимо због новца – господара свега постојећег. Уврежило се мишљење, увезено из света у који нас гурају, или можда чак и свесно тежимо ка њему, да што више новца имамо, више вредимо. А када неко не ради за новац, онда о њему причају и кажу: Беспослен поп и јариће крсти!

Да ли је баш тако? И да ли је у овоме свету осим вулгарног материјализма остало још нешто? Можда неки „последњи романтичар“ или неки заљубљеник у прошлост „што никад се не враћа“?

Може ли понешто да се овековечи и сачува за оне који то нису доживели, који нису били сведоци тог времена, а којима може много да помогне да би разумели и схватили своје корене који су дубоки и тамо су негде испод данашње асфалтне и бетонске џунгле у којој живе све усамљенији, без топлоте и душе својих очева, дедова и других предака.

Ко сам ја, а ко су људи који ово читају?

– – –