СВЕВИДЕЋЕ ОКО

Да ли смо изгубили моћ свевидећег ока?
Можда би све било другачије, ако би смо више поштовали оно што смо добили рођењем?

Имамо ли ми око које се не види на нашем челу, а које нам помаже да видимо оно што се не види?

Да ли смо живећи у рајском поднебљу изгубили своје треће око или нам оно само привремено није потребно?

Константин Филозоф је описујући Србе и Србију написао да је Србија слична оној обећаној земљи где се точи мед и млеко, да се у целој васељени не може наћи земља да има сва добра сабрана у једно и на све стране… („Житије деспота Стефана Лазаревића“)

У српским црквама на иконостасима изнад Царских двери, чест је иконографски мотив „Свевидеће око“ у троуглу. Пред оком Божијим ништа се не може сакрити. Поред „Свевидећег ока“ може се видети и шака Божија која је испружена из облака – једна од најлепших је она у Манастиру Манасији, испод које је насликан цар Соломон.

Одмах до деспотовог портрета, у главном улазу у наос, насликане су сцене јасне есхатолошке симболике. У лунети главног улаза је сцена Недремано око – Христос Емануил лежи налакћен на душеку, а два анђела са страна му приносе сунђер, копље и крст као справе предстојећег мучења, што Богородица брижно гледа, пружајући молитвено руке према Христу. Изнад Недреманог ока, у своду улаза, насликана је Рука Божија са душама праведних, у трострукој светлосној мандорли. Испод ње два старозаветна цара, Соломон и Давид.

Пинеална жлезда или епифиза се налази у самом средишту мозга, тамо где нема светлости, а ипак се сматра да је она наше треће око, свевидеће око. Медицина тврди да због ње ноћу спавамо ради одмора, да због ње улазимо у пубертет, да због ње продужавамо врсту, да због ње имамо инстикт који нас непогрешиво води напред.

Стрес који све нас прати негативно утиче на наше треће око, отуда имамо и поремећаје будности и спавања, али и полног нагона и понашања.

Симбол који представља наше свевидеће око је настао у хришћанству и представљен је троуглом (Свето Тројство) из кога зрачи светлост Бога. Нешто слично је постојало код старих Египћана, а среће се и у јудаизму и исламу.

Некако прва асоцијација на помен симбола трећег ока је новчаница од једног америчког долара. Око које лебди изнад пирамиде и исијава светлост уједно је и асоцијација на масоне, који су овај симбол прихватили 1797. године, касније у односу на штампање првих папирнатих долара. Међутим, симбол трећег ока може да се види и на фрескама у манастирима.

Незнано како, али људи су одувек били свесни колика је моћ свевидећег ока, односно пинеалне жлезде. Божија мудрост у сваком човеку није по вољи владајућој класи, па је онда разумљиво што се владари труде да обичан човек изгуби тај невероватан природни дар.

Реч „пинелана“ потиче од латинске речи „пинеа“ што значи „шишарка“. Откуд се у давно прошлим временима знало да у средишту човечијег мозга постоји „шишарка“ која има невероватну моћ? Питагора, Платон, Декарт и други писали су о тој жлезди називајући је средиштем душе и местом одакле добијамо телепатску моћ и разне визуелне приказе.

Да ли заиста постоји светска завера против обичних људи да у њима свевидеће око изгуби функцију, да се уништи душа у њима, да без трећег ока буду слепи? Зашто се све мање и мање рађа деце? Зашто је омладина заменила ноћ за дан? Зашто има све више и више депресивних људи? Зашто на улици виђамо зомбије?

Коме су то потребни „бездушни“ људи?

Да ли је опис Србије који је дао Констатин Филозоф разлог што су Срби непожељни на овом простору? Да ли нам отимају чист ваздух и здраву воду?

Многа питања би добила одговор да смо у данашњем времену задржали способност свевидећег ока.