У трци за новцем често заборављамо људе око себе. Постајемо све дрчнији, безосећајнији, занемарујемо своје ближње. Тврдичлук нас обузима и на крају остајемо усамљени. Новац нам даје моћ, бар привидну моћ, али не и људску топлину. На крају се питамо да ли смо срећни.
Детињство је лепо зато што нас воле мама и тата, брат и сестра, учитељица, комшиница, тетка из Канаде… Не бринемо о ципелама, о ужини, о новцу… Не бринемо много ни о оценама у школи. Лепо би било да никада нисмо одрасли, да смо остали деца, макар у души.
Доброта је оно што би требало да све нас краси.
Лале је био добар човек.
Волео је сваког, а понајвише децу.
Радовао им се када их види како иду у школу.
Осмехивао им се увек и сви су му узвраћали осмех. Можда не баш сви.
Волео је фрулу и на улици је забављао комшије.
Рођаци су га волели знајући да он никада неће да има своју децу.
Био је добар човек. Човек кога су сви запамтили само по добру.
Милан Ћурић Лале, рођен 07.10.1937. године у Ћуприји, заслужио је да буде један од ћупријских ликова за памћење.
Душан Стаменковић 
Hvala,Dule,za jos jedno lepo podsecanje.
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Hvala,jedan divan covek.Stalno je bio ispred Vuk Karadzic skole i u sam dvoristu.Jedna velika dusa.
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Laleta se secamo mi koji smo ga poznavali i sretali na ulici.Tacno je da smo ga zaboravili,jer se dobri ljudi zaboravljaju zato sto nikome ne nanose zlo.Duze se pamte razne ljudske protuve zato sto se zlo duze pamti nego dobro.Dobrota se podrazumeva.Bas si me obradovao podsecanjem na Laleta.
Свиђа ми сеLiked by 2 people