ЋУПРИЈСКИ ЛИКОВИ – ЛАЛЕ

  У трци за новцем често заборављамо људе око себе. Постајемо све дрчнији, безосећајнији, занемарујемо своје ближње. Тврдичлук нас обузима и на крају остајемо усамљени. Новац нам даје моћ, бар привидну моћ, али не и људску топлину. На крају се питамо да ли смо срећни. Детињство је лепо зато што нас воле мама и тата,... Continue Reading →

Advertisements

Ћупријски ликови – БАНКАР МИЛЕ

Број банака у Ћуприји је био променљив током времена. Банкарски живот је започет 1905. године оснивањем Земљорадничке задруге као кредитног тела. Удруживање кроз задругарство, а касније и кроз заједнички интерес да се што више оплоди новонастали капитал, омогућило је да се до почетка Другог светског рата у Ћуприји формира неколико банака. У главној улици у... Continue Reading →

МОРАВСКА ЛАСТА – ВАСКЕ

Хиподром и коњички клуб су привлачили пажњу деце колико и кајакашки клуб на Великој Морави. Лела џокејка је знала да заузда сваког пастува, а Коља је био перјаница боксерског клуба. Заљубљеници у висине су имали свој аеро клуб. На базену на Славији, који је био један од првих отворених олимпијских базена у Србији – када... Continue Reading →

ЋУПРИЈСКИ ЛИКОВИ – ЗДРАВКО СТОЈАНОВИЋ

  Нема више још једног заљубљеника у Ћуприју, нема више лекара-писца-музичара или писца-музичара-лекара Здравка Стојановића. 11.09.1942. – 09.06.2017. Уместо приче о њему представићу једну од његових прича.   F  I  J  A  K  E  R  I  S  T  A    B U Š U Ćupriji su decenijama postojala dva stajališta za fijakere. Jedno na železničkoj stanici,... Continue Reading →

ЋУПРИЈСКИ ЛИКОВИ – МИТКЕ

    Клинци и клинцезе траже лик с којим би се поистоветили. Некада је то познати фудбалер, некада звезда неког ријалитија. Било како било, то мора да буде лик са насловних страна новина. Можда је баш Милић од Мачве био изазов за Димитрија Гвозденовића када се определио да постане сликар са завршеном Ликовном академијом. Познати... Continue Reading →

ЋУПРИЈСКИ ЛИКОВИ – СЕНКА

    Рођени у селу испод планине, тамо где се завршава равница и почиње успон, увек имају тежњу да се уздигну високо. Сенка је имала срећу да су родитељи желели да је школују. Тако је још као клинка кренула у град. Знатижељно је у јутарњем аутобусу увек стајала напред да би могла да гледа кроз... Continue Reading →

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑