ПЛАСТИЧНА ФЛАША

Путујући по свету можете да се уверите да на пластичним флашама у којима је воћни сок или неко друго газирано пиће, поред осталог најчешће пише и колика је вредност кауције те флаше. Рецимо у суседној Хрватској кауција за једну пластичну флашу је око осам српских динара.

Када су се пре око тридесет година у Србији појавили освежавајући напици у новим пластичним флашама уместо у стакленој амбалажи, а затим и киселе воде и пиво (оно велико „студентско“ пиво од два литра), објашњено је да су стаклене флаше неподобне, јер праве велики транспортни трошак произвођачима пића. До тада смо за сваку стаклену флашу плаћали кауцију која нам се на каси у самопослузи враћала када вратимо празну стакленку.

Све ово пишем зато што у Великој Морави у време пораста водостаја, када нам река запрети поплавом, има више пливајућих пластичних флаша него ли у трговачким магацинима препуним киселе воде и другим пићима.

Да ли баш мора Моравом да очистимо све депоније широм Србије?

Пластичне флаше, уосталом као и сва остала пластика, могу да се рециклирају и поново претворе у флаше. На тај начин би се уштедела огромна количина репроматеријала у производњи свега што садржи у себи пластичне масе. Истовремено би се упослило око 50 хиљада људи, највише Рома. Тако би и наша животна средина била чистија и лепша него сада, а уједно би и уштедели нафту од које се праве пластични материјали. Само да се зна да се у природи разлагање различитих пластичних маса обавља у периоду од око 100 до 1000 и више година.

Прва вештачка пластика потиче из давне 1856. године, а почетком прошлог века створен је бакелит, прва потпуна термопластика. Данас користимо пластичне материјале у ципелама, чарапама, хаљинама, кошуљама, носимо тренерке, пуњене зимске јакне,… спавамо на јастуцима пуњеним пластиком, покривамо се ћебетом од пластике,… Наше столице су од пластике, многи делови намештаја, аутомобила… Могло би да се набраја три дана.

Рециклажа се заснива на три основна принципа: смањити, поново користити, рециклирати. То значи сакупљање отпада, издвајање, прерада и израда новог производа. Код раздвајања пластичних маса уситњени пластични материјал се сортира према његовим физичким особинама као што су густина, умреженост и електро (не)проводљивост. Прерада пластичног отпада се врши топљењем и хемијском прерадом. Поступком топљења се од истоврсног и чистог пластичног отпада могу добити висококвалитетни рециклати, који могу бити употребљени као замена за оригиналне сировине, истог или сличног квалитета.

Сада у великим продавницама плаћамо пластичне кесе, ако нису забрањене, за паковање чија вредност зависи пре свега од величине и изгледа саме кесе. Добро је што је тако, јер када спалимо само четири велике шарене кесе потрошимо кисеоник који нам је довољан за један дан.

Било би мудро и када би за сваку пластичну флашу плаћали кауцију. Међутим, то зависи од државе, а не од обичних грађана. Дотле ће пластичне флаше да плутају Великом Моравом.

Можемо ли сами да се организујемо и у сваком граду, у сваком већем месту, да почнемо са рециклажом пластичних флаша, лименки, старог картона, … ? Или ћемо и овај посао да препустимо странцима? А странци ће радо уместо нас то да раде, не због екологије и заштите наших река, него због новца, нашег новца.