МОРАВСКИ РОТАРИЈАНЦИ

 

Најтеже се добијају признања у својој средини, па некако лакше постанеш лидер у белом свету, него ли у свом граду. Да ли је узрок томе људска сујета, завист, љубомора,… или нешто пето, ко би га знао.

Почетком прошлог века долази до наглих промена у друштву, јер је индустријска револуција условила смену дотадашње друштвене елите, пре свега племства основаног у феудализму. Али капитализам је донео и пораст општег криминала, друштвени морал је нагло пао, па није било могуће да се негативне друштвене појаве решавају искључиво уз помоћ закона и полиција. Само су трајне вредности, као што су породица, образовање, религија, могле да зауставе суноврат морала.

Млади адвокат из Чикага, Пол Харис, суочен са потребом да се у друштву нешто промени, окупио је себи сличне, лидере из различитих професија, са идејом да помогну локалној заједници. И тако се родио Ротари покрет, који је данас једна од највећих организација у целом свету.

Одмах након оснивања првих Ротари клубова у Југославији, давне 1928. године, један судија из Ћуприје покушао је да формира Ротари клуб поред Велике Мораве, који би окупљао знамените људе тог времена из Јагодине, Параћина и Ћуприје. Због његовог службеног премештаја, стварање клуба је успорено, да би тек 1937. године дошло до његове формалне регистрације у оквиру међународног Ротарија. Почетак Другог светског рата условио је да се Ротари привремено угаси у читавој зараћеној Европи, а у Југославији доласком комуниста на власт, све је заустављено – сматрано је да у комунизму не постоји потреба за једном таквом организацијом.

Након пада Берлинског зида и у Југославији су створени законски услови да се поново појави приватна својина, да поново почне да се цени појединац.

Вишегодишње пријатељство и породично дружење десетак људи из Поморавља претворило се у иницијативу да се обнови Ротаријанство. Наравно, било је то могуће, јер је друштвени живот у Поморављу замро, заборавило се да је некада у грађанском друштву тај друшвени живот био много развијенији. Круг пријатеља се проширио и 2003. године скоро паралелно су створена два Ротари клуба, један са седиштем у Јагодини, и други са седиштем у Ћуприји, који окупља чланове и из Параћина, Деспотовца и Свилајнца.

У 2018. године сви људи из Поморавља који су посвећени Ротарију поново су заједно, само у једном клубу, у клубу ЋУПРИЈА МОРАВА. Међународна Ротари заједница признала је да је овај клуб основан још 1937. године и да је прекид у раду био оправдан.

Ротари клуб ЋУПРИЈА МОРАВА окупља људе добре воље из целог Поморавља, без обзира на различитост њихових професија и академског образовања. Тако у клубу постоје правници, економисти, лекари, инжењери, слободни уметници, има доктора наука и средњошколаца. Све их везује јака воља да својим деловањем утичу на позитивне промене у локалној заједници. О политичким странкама се уопште не разговара на састанцима клуба, свако има права да по својој слободној вољи буде члан неке политичке странке.

До сада су Моравски Ротаријанци имали низ акција у Поморављу, уз помоћ пријатеља из целога света донирали су многе скупоцене медицинске апарате болницама, обезбеђивали су школама техничка средства, књиге, компјутере… Организовали су већи број јавних предавања. Помагали су појединцима, нарочито после катастрофалне поплаве 2014. године. Није изостала ни помоћ манастиру Света Петка код Извора. Требало би много времена да се педантно наброји све што је урађена у корист локалне заједнице. Сабрана вредност свих донација приближава се бројки од милион евра.

Иако се често сукобљавају са неразумевањем њиховог деловања, данашњи чланови Ротари клуба ЋУПРИЈА МОРАВА дају сигурност да ће и убудуће уз помоћ својих пријатеља да имају утицај на збивања, како у локалној заједници, тако и у целој Србији и шире, свуда тамо где су Ротаријанци присутни. Посвећени племенитим циљевима, неоптерећени сујетом, бавећи се оним што најбоље умеју, покушаће да оставе траг у времену.