НИЧИЈИ ДОМ

  Рекло би се да сваки град припада својим грађанима. Бар би тако требало да буде. Средином деветнаестог века варош Ћуприја је већ имала уређен урбанистички изглед. Стицајем околности Милош Велики је био принуђен да исели турске спахије из касабе која је била ослоњена на војничке шанчеве ископане да би се штитио прелаз преко Велике... Continue Reading →

НАУКА И МЕТОД

  НАУКА И МЕТОД - методологија научно-истраживачког рада Река Велика Морава је највећа српска река, па је вероватно и само због тога највеће српско богатство. На њеним обалама је овоземаљски рај – плодне њиве, воћњаци, виногради, пашњаци и шуме. Све рађа на овој земљи, а понајвише паметни и племенити људи. Дуг је списак људи који... Continue Reading →

КАБЛОВКА У ЋУПРИЈИ

  Старији Ћупричани често климају главом говорећи како је Ћуприја намерно уништавана после Другог светског рата. Административне границе су се често мењале у Србији, па је тако и територија општине Ћуприја драстично смањена након укидања одбора који су формирани доласком партизана на власт. Некада су под ћупријском управом била села која данас припадају Параћину, Деспотовцу,... Continue Reading →

ДУГО ДРУЖЕЊЕ И СЛУЖЕЊЕ (1937-2019)

Регистрована удружења грађана се међусобно разликују по томе што окупљају људе око различитих циљева. Препознатљива су удружења голубара, пчелара, риболоваца, планинара... Постоји и једно у целом свету признато удружење грађана, оних грађана који су различитих професија, различитог степена образовања, различитог имовног стања, различитих година живота, различите вероисповести, различите националности, различите политичке оријентације, различите..., али сви... Continue Reading →

ДУТА ИЗ СОЛУН КАФАНЕ

„Солун“ кафана поред реке Белице, одмах до дрвеног моста на малој пијаци, била је Дути као други дом. Долазио би сваког дана, пре подне и повремено предвече, имао је своју столицу поред улазних врата. Једино оних дана када је са џамбасима препродавао коње по Србији, није га било у кафани, али и тада би га... Continue Reading →

АЛКО НУША У ЋУПРИЈИ

О физичком здрављу Ћупричана су се старали лекари и фармацеути уназад скоро два века. О добром духу се старао Бранислав Нушић. Први цивилни лекар у Ћуприји био је др Јован Димитријевић, родом из Аустроугарске (1843-1845), а други др Глигорије Рибаков (1846). Били су и војни лекари са службом у Ћуприји. Грађанска болница у Ћуприји је... Continue Reading →

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑