ИМА НАС СВУДА

 

Друштвене мреже на интернету нам омогућују да ушушкани у својој соби живимо неки другачији живот. Имамо утисак као да смо део друштва, да нисмо сами. Понекад напишемо неки коментар и тако се укључимо у акцију спашавања реке, изгубљеног пса или прикупљања материјалне помоћи за угрожене људе. Када Црвена Звезда или Партизан победе или недајбоже изгубе утакмицу, јавимо се и ми дајући им подршку.

Лајкујемо лепе фотографије свог града или прослеђујемо писма која ће да нам донесу „несрећу“ ако прекинемо ланац.

Читамо туђе коментаре и стављамо плус или минус, најчешће негодујући због силних „сендвичара“ који по задатку хвале или осуђују неку информацију.

И ја сам део тог силног света који куцка на интернету.

На свом веб сајту, немам праву српску реч за то, објављујем поред осталог и белешке о поморавским насељима, о историји и садашњем стању у друштву. Залута ту и понека прича о људима који су свако на свој начин обележили период у коме су живели.

Имтернет је моћан, па бележи ко је све читао моје приче на интернету или гледао видео записе и фотографије. Статистика је неумољиво прецизна.

Питам се често ко су људи који читају моје белешке?

Користим ћирилично писмо, не латиницу. То значи да читаоци знају ћирилицу. Даље то значи да су пореклом Срби, највероватније у већини и православци.

На карти целога света посебно су обележене државе у којима се налазе читаоци. Неке државе су толико мале на светској карти, да се и не виде, само су назначене у тесктуалном делу статистичких података.

Познајем лично људе који живе у Јужно Афричкој Републици, у Бразилу, Кини, Канади, Норвешкој, Шведској,… Многе људе никада нисам упознао ван интернета, само понекад разменимо поруке. За многе сам сигуран да их никада нисам видео и да је мала вероватноћа да ћемо у будућности да добијемо прилику да се сретнемо.

Размишљам често о свима њима и питам се шта је то због чега они одвајају своје слободно време да би прочитали моје белешке о Мијатовцу, о Лекиној кући, о Генију, о мостовима на Великој Морави… ?

Да ли живимо отуђеним животом, да ли је носталгија толико јака, да ли смо жељни пријатеља из детињства, некадашњих комшија…?

Шта је то шта нас све спаја преко интернета?

12.12.2018.