Феликс Каниц у Ћуприји
Из бележнице Милана, трговца из Ћуприје, јесен 1888. Клопарање кочије по мокрој калдрми прекинуло ми је поподневни дремеж. Октобарско сунце било је бледо, као старац који више обећава него што даје. Преклопио сам руку преко очију и погледао преко плота. Пред капијом је стајао фијакер, а из њега је, полако и тешко, изашао човек кога... Continue Reading →
ЋУПРИЈСКА ЏАДА
Сутон на асфалту, одсјај у калдрми Када се сунце спусти иза зими иза Јухора, а лети иза Црног Врха и први мрак падне над Поморавље, ћупријска џада мења своје рухо. Више није само саобраћајна артерија која спаја моравски мост са Славијом - постаје жива позорница, где се време преклапа са садашњошћу у једном непрекинутом даху.... Continue Reading →
ПОЗЛАТА НА ТРУЛОМ ДРВЕТУ
Елена је била тријумф естетике над биологијом. Њено лице, симбол савршенства двадесет првог века, господарило је билбордима изнад београдских булевара као немилосрдна богиња успеха. Њена таласаста коса, кестењаста и сјајна, била је заштитни знак скупих шампона, а њен осмех њен осмех у бескрајним постовима на друштвеним мрежама, валута којом је плаћала своју слободу. Ударана ритмом... Continue Reading →
ЛИГРАД (LITI-CHENG)
ЕЛЕКТРИЧНИ ПСАЛМИ ЛУДОГ ПОЉА Лиград није грађен; он је избијао из блата Лудог Поља као малигни тумор индустријског прогреса. Док су археолози још увек четкицама чистили прашину са лица римских сенатора на мозаицима, изнад њихових глава су већ брујале мешалице. Брзосушећи бетон класе „С-500“ постао је нови слој српске историје, дебљи и постојанији од било... Continue Reading →
ОКОВАНА МОРАВА
Миленијумима је Велика Морава пулсирала од Сталаћа до Дунава, носећи у свом мутном крилу само срце планина. Није то била само вода; био је то живи, успорени ритам земље. Сваког пролећа, када би сунце зарило своје зубе у снегове око Нишаве и Јужне Мораве, око Ибра и Западне Мораве, река би се, попут џина који... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари