КЛУБ БЕЋАР

Постоји једно скривено место у Ћуприји које крије многе градске тајне. Није то музеј, а могло би да се каже и да јесте. Ипак више приличи назив клуб „БЕЋАР“ зато што ту могу да буду само одабрани пријатељи који уз боемски осмех уживају у благодетима плодова ћупријских винограда и шљивара. 27.08.1982. аутор Димитрије Митке Гвозденовић,... Continue Reading →

ЗАВЕСА ЈЕ СПУШТЕНА

Људи који воле театар добро знају шта се крије иза речи „завеса је спуштена“. Додуше већина људи мисли да спуштена завеса означава само крај једне позоришне представе. На фудбалској утакмици судија последњим звиждуком у пиштаљку даје до знања да је то крај утакмице. После тога фудбалери одлазе у свлачионицу, туширају се, пресвлаче се, спремају се... Continue Reading →

ЗАГАТ

Ћуприја, изградња железничког моста 2013. године Велике, високе и густе шуме условљавале су кретање људи између насељених места. Зато је било мало путева, углавном речним долинама. Пловити реком је било много лакше од пробијања кроз мочварно земљиште или пењања врлетима. Римски војни пут је ишао од Виминацијума (Костолац) на Дунаву до Наиса (Ниша) десном обалом... Continue Reading →

ЋУПРИЈСКЕ ЛИЧНОСТИ – САВА ШОШИЋ

На левој обали Раванице ученици осмаци су под будним оком Сингера играли кошарку и мали фудбал. Терени су били изграђени од бетона и њихов наставник се плашио да се неко дете не повреди при паду. То што су ђаци цепали нове тенис патике „шангајке“ није било много важно. Преко жице која је ограђивала простор око... Continue Reading →

ДОМ НАШЕ МЛАДОСТИ

Ћуприја - Дом ЈНА наше младости Седе пензионери на клупама у центру града и повремено се присећају како су као млади људи седели у згради Дома ЈНА. А било је мали милион разлога да бораве баш у тој некадашњој лепотици. У приземљу се налазила градска кафана са великим излозима према главној улици. Била је толико... Continue Reading →

ПРИВАТНО ГРОБЉЕ

У култном филму „Трећи човек“ постоји једна упечатљива сцена снимљена на гробљу. Трагао сам да видим да ли то гробље заиста постоји или је измишљено. Бојао сам се да је све ствар добре сценографије, јер никако нисам могао да поверујем да у неком граду, макар то био и Беч, људи сахрањују своје мртве у парку.... Continue Reading →

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑