ЋУПРИЈСКЕ ЛИЧНОСТИ – АНТОНИЈЕ ПЕЛИВАНОВИЋ

 

Најчешће је прва асоцијација на реч пеливан прелепа баклава из посластичарнице. И није без разлога. У Београду најстарија посластичарница „Пеливан“ потиче још од давне 1851. године. А има је и у другим градовима уназад најмање пола века.

Презиме Пеливановић се среће на свим континентима. У Хрватској и у Босни сматрају да су Пеливановића са њиховог простора. Тако мисле и Горанци.

Пеливан (на персијском језику јунак) је рвач у кожним дугим панталонама званим киспет, намазан уљем, који се на зеленој ливади бори са себи сличним, уз ритам бубњева и зурли. Драгаш у Гори на обронцима Шар планине, у близини Призрена, је место одакле су у свет кретали вековима уназад. Највише их је било у Македонији и на Косову и Метохији и у Санџаку.

Како је први Пеливановић дошао у Ћуприју да живи није познато.

Забележено је да су Станоје и Неда Пеливановић давне 1841. године добили сина Антонија, који је након завршене основне школе у Ћуприји отишао у Београд да би тамо уписао гимназију и касније завршио Велику школу, претечу Правног факултета. Вратио се у Ћуприју где је краће време радио у тадашњем окружном суду, а затим се по потреби службе преселио најпре у Ваљево, па у Зајечар. Из Зајечара се вратио у Ћуприју где је био председник Окружног суда у периоду од 1882. до 1888. године. Последње дане је проживео у Београду где је и умро 1896. године, а сахрањен је на Ташмајданском гробљу.

Неспорно је да се Антоније Пеливановић бавио активно политиком, међутим за Ћуприју је много значајније што је давне 1868. године основао Читаоницу ћупријску. Тако је библиотека у Ћуприји старија од многих других библиотека, па и од нишке библиотеке. Статут Читаонице ћупријске, усвојен је на оснивачкој седници 29. децембра 1868. године, па се овај датум слави као Дан библиотеке.

Антоније Пеливановић је био ожењен и са супругом Љубицом имао је петорицу синова – Борислава, Војислава, Милутина, Станоја и Светислава. Свако од њих је завршио високе школе, осим најмлађег који је преминуо као студент.

На месту где је била прва Читаоница ћупријска постоји одговарајућа спомен плоча на зиду зграде која је направљена након бомбардовања 1999. године, која се нажалост више не види од гајби пива. Иначе је ту раније била чувена кафана „Касина“ са хотелским собама и биоскопском салом.

Данас библиотека носи име по ћупријском књижевнику Душану Матићу чије се личне ствари чувају у спомен соби.

Деци се посвећује велика пажња и она су највернији читаоци.

Бранислав Пеливановић, рођен у Ћуприји 03.04.1957. године, даљи је потомак оснивача ћупријске библиотеке. Завршио је у Ћуприји основну школу и гимназију да би наставио школовање на Машинском факултету у Београду. Успешну играчку каријеру је имао у културно-уметничким друштвима „Абрашевић“ и „Бранко Крсмановић“. У Ћуприји је познат његов рад у локалном КУД „Железничар“.

Да ли ће Антоније Пеливановић, оснивач Читаонице ћупријске, председник Окружног суда у Ћуприји, политичар, народни посланик, отац синова који су наставили његовим путем, да буде достојно приказан у историји Ћуприје, више не зависи од њега.