ЗАБОРАВЉЕНИ – ЖИРОВНИЦА

 

1822 sela koja su nestala

Мрчевац, Мућава и Жировница су била српска насеља у непосредној близини турске касабе Ћуприја. Мудрошћу Милоша Обреновића почела је дипломатска борба да Србија постане држава. Зато је било неопходно да у турским касабама буде што више српског становништва. Тако је и одлучено да се три мала насеља пресела и да Ћуприја добије статус српске вароши.

1822 sva sela

Nahija cuprijska Oto Pirh 1829

Према попису становништва из 1818. године Ћуприја је имала 88 домова, ожењених 95 и   203 пореска обвезника, а Жировница 26, 28 и 74. Није позната национална структура, али је неспорно да су Ћуприји живели Турци и Цигани, а знатно мање Срби, док су у околним насељима ћивели скоро искључиво Срби.

Турске спахије су прецизно водили податке о пореским обавезама. Према тефтеру из 1831. Године стање је било следеће:

  • У Ћуприји је било домова 143 и пореских глава 296,
  • У Жировници је било домова 46 и пореских глава 51,
  • У Мућави је било домова 9,
  • У Мрчевцу је било домова 26 и пореских глава 28.

Већ након три године (попис из 1834. године) стање се променило:

  • У Ћуприји је било домова 159, пореских глава 158 и становника 812,
  • У Жировници је било домова 48, пореских глава 53 и становника 264,

1835 Zirovnica 1

Године 1835. почело је планско премештање становништва, па су тако села Врапчане и Жировница припојени Параћину, односно Ћуприји. Годину дана касније припојени су Ћуприји село Мућава (налазило се на у близини садашње Мућавачке шуме) и засеок Мрчевац (налазио се у подножју Везировог брда). Ова села премештена су комплетно у онај део вароши који им је био најближи и тако су се формиране „мале” (махале), које и данас постоје.

Ово припајање било је претежно административна мера, али државнички оправдана, јер је било неопходно да у Ћуприји почну већински да живе Срби, а не више Турци.

Истовремено је и село Врапчане административно пресељено у Параћин, а о чему постоји писани докуменат са образложењем зашто је тако учињено.

1837 Vrapcane iz Kljuca u Paracin

Према архивским документима кнез Милош Обреновић је државним новцем откупио сва турска имања и куће. Посебно се наводе ливаде у Ади и „уџаре“ из Арнаутске мале до Циганске Баре. Пошто су турске куће биле у веома лошем стању, дата је и помоћ да се изграде нове куће за досељене Србе. Истовремено су старе куће које су биле у релативно добром стању обновљене, јер је кнез условио да све варошке куће мора да буду покривене црепом или дрветом.

Инжењер Кордон Барон је био први урбаниста у Ћуприји, јер га је кнез Милош Обреновић послао као помоћ Ћупричанима да варош добије изглед уређеног места.

1837 Baron inzenjer

Са изградњом кућа и досељавањем број житеља је знатно повећан, тако да је Ћуприја добила нову цркву, школу и уједно је постала право војничко – гарнизоно место. А вашар у Ћуприји је већ од 1835. године био поред ваљевског вашара, најпознатији.

На десној обали Велике Мораве, између Параћина и Ћуприје још увек постоје трагови насеља Врапчане и Жировница. До пре пола века старији житељи Ћуприје су редовно обилазили гробља поред Велике Мораве, која су се налазила на месту званом Старо село. Због обичаја да се људи сахрањују у близини кућа, Жировчани су имали три гробља. Река је често плавила обалу, па се дешавало да вода однесе земљу и да се након поплаве појаве скелети.

Крај Ћуприје близу железничке станице и данас се зове Жировница у знак сећања на првобитно насеље.

Према Алманаху из 1937. године у овом делу Ћуприје су становале фамилије Милошевић, Ћурић, Урошевић, Бранковић, Сибиновић, Андрејић, Петковић, Митровић, Радосављевић, Николић, Минић,…

У односу на села из најближе околине данашње Ћуприје којих више нема (Мрчевац, Мућава, и Рамново) успомене на Жировницу су се најдуже задржале. И добро је што је тако.

Mucava karta 1815

Advertisements

One thought on “ЗАБОРАВЉЕНИ – ЖИРОВНИЦА

Add yours

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: