ЖИВЕО КРАЉ – ДОЛЕ КРАЉ

 

Одувек су Срби волели да у политичарењу имају сопствени став. И сладили су се кад покажу да су надмоћнији од свог комшије који је другачије мислио. Додуше, и полтронство им је у генима. А можда то није карактеристика само Срба?

Владар кога је народ упамтио по добру заслужује да има споменик. Што је владар био бољи, то има и више споменика. Тако би требало да буде.

Након трагичног страдања краља Александра Карађорђевића у Марсељу настављена је градња започетих школа и соколских домова широм Србије. У Ћуприји су довршене зграде друге основне школе и Соколане. Испред њих ипак нису стављене бисте краља. Али је зато у селу поред Ћуприје направљен велики споменик краљу. Аутор споменика је вајар Драган Панић из Крагујевца.

Споменик краљу Александру у центру села Јовац подигнут је и освештан на Огњену Марију, сеоску славу, 30. јула 1936. године у порти храма Силаска Светог Духа на апостоле, тј. у порти сеоске цркве. Некада је споменик имао два дела. У доњем делу налази се списак свих Јовчана и Дворичана погинулих у ратовима између 1912. и 1918. и тај је део и данас добро очуван. На постаменту се налазе мотиви Косовског боја. На горњем делу налазио се споменик краља Александра Ујединитеља у природној величини.

На споменику је писало: „Изгинулима у ратовима за ослобођење земље 1912-1918. године – Спомен подижу сељани Доњег Јовца, Горњег Јовца и Дворице, 1934. године – Добротвори: Јовачка земљорадничка задруга и Ђорђе Велимировић из Дворице“

Јовац је тада био велико и напредно село са 720 домова. Имао је школску зграду сазидану још 1888. године, велики винарски подрум, земљорадничку задругу, … Имао је и своју железничку станицу, додуше у суседном Остриковцу.

Мештани су за кратко време сакупили довољно новца и направили изузетно леп споменик као знак на сећање свих настрадалих Јовчана и Дворичана у Балканским ратовима и у Великом рату, на чијем постаменту је била фигура краља Александра Карађорђевића.

Сакупило се 3000 људи да са многобројним гостима присуствују откривању споменика и да саслушају надахнути говор свештеника из Јовца господина Петра Поповића, који је истакао све тегобе минулих ратова и значај подизања споменика. Чинодејствовало је девет свештеника под вођством проте господина Јеремије Станковића из Јагодине. На церемонији освештења био је и вод пешака и коњице Подофицирске школе из Ћуприје, као и соколска чета из Мајура, соколско друштво из Јагодине и четници из Јагодине.

Након почасног плотуна и полагања венаца од свежег цвећа химну су одсвирали музичари из Крагујевца.

На крају је сервирана закуска на којој су пале здравице Њ. В. Краљу Петру Другом и његовом Краљевском Дому. Уследило је народно весеље до касно у ноћ.

И како то бива у Србији, одмах након Другог светског рата, након мање од једне деценије, споменик је срушен од стране локалних комуниста, и то на један врло суров и безочан начин. Наиме, група локалних комуниста је у току ноћи ушла у порту цркве, свезала конопцем део споменика испод главе Краља, где се налазио врат Краља, а други део конопца везали су за јарам са воловима. Док су волови вукли, комунисти су ударали великим маљевима у део где су ноге краља. Споменик је пао, а онда су делове разносили и разбацивали по порти. Неки од тих партијских моћника су уринирали и вршили велику нужду на прагу цркве.

Тако кажу старији мештани, који на крају увек додају: ”И Бог да поможе. Како су радили, тако су и прошли у животу.”

Иначе, овај су споменик поштовали чак и непријатељи. Немци су му, пролазећи туда, салутирали.

ЖИВЕО КРАЉ – ДОЛЕ КРАЉ!

А о сталним деобама међу Србима песник Милутин Попадић је написао стихове:

Деле нас, роде

Свакога дана све нас је мање,

такав су план сковали нама,

оцила, која уз Крст стоје,

подела грозна кида и слама.

Деле нас, роде,

на разне стране,

лево и десно од реке Дрине,

све нас је мање,

а њима мило

што се све Српско поделило.

А ја сам оно што и мој деда:

Шајкача, опанак, и гуњ, и јелек,

и шљиву печем,

у фрулу свирам,

ма, своје волим,

туђе не дирам.

Деле нас, роде,

на разне стране,

модели, странке, програми разни,

села одавно, а сад све више,

и градови наши остају празни.

Само нас вера у Бога спаја,

поделе многе наше брише,

крштеницу имам,

ту јасно пише:

Србин, Православац и ништа више!