ГЕОРГИЈЕ ЂУРА У ЋУПРИЈИ

Узалуд претурање по свакојаким књигама, часописима, енциклопедијама – нигде не пише да је у Ћуприји живео и сликао наш чувени песник Ђура Јакшић. Чак се ни у основној школи са његовим именом не зна зашто је школа добила баш његово име.

Могло би да се очекује да испред најстарије ћупријске школе постоји биста, некаква спомен плоча или слично прикладно обележје.

Могло би да се очекује да у градској библиотеци постоји запис о некој песми сроченој евентуално у Ћуприји.

 Могло би да се очекује да у градском музеју постоје бар фотографије куће и слика на зидовима те куће које је Георгије Ђура Јакшић насликао.

Могло би да се очекује, али…

У току 1871/72. године, када је остао без службе, Ђура Јакшић се издржавао од сликања портрета адвоката, трговаца, лекара и богатијих грађана  Јагодине, Ћуприје и Параћина. Тада су настали и портрети учитеља Младена Јовановића, потоњег свештеника из села Сења, као и његове супруге Јелене с дететом.

Ликовни критичари кажу да се на портрету Станије Ристић из Ћуприје јасно уочава како је сликар генијално решио проблем материјализације крзна. У Народном музеју у Београду се чувају још три портрета настала у Ћуприји 1871/72. године. У Галерији Матице Српске чува се слика Стане Ристић. Насликао је Ђура Јакшић породицу Ристић из Ћуприје, не само Станију и њеног мужа Милосава, него и Вану, Стану и Милована.

Памте старији Ћупричани кућу у улици Кнеза Лазара која се налазила с леве стране улице, на месту где је сада већ бивша робна кућа „Меркатор“. Последњи власник који је у њој живео био је предратни трговац Константин Која Ристић. У дворишту те куће је била помоћна зграда, а изнад ње кош. У дворишту од двадетак ари била је лепа кућа са шест просторија у којој је доминирао салон на чијим зидовима су до самог рушења куће биле зидне слике Ђуре Јакшића. У време комунистичке власти у две просторије ове изузетне куће боравио је са својом породицом Којин син Миле Шоче.

О животу Ђуре Јакшића у Јагодини и у манастиру Раваница постоје забележене занимљиве анегдоте. Једна од оних везаних за „Шарену кафану“ у Јагодини је одраз врцавости духа. Једног јутра, враћајући се пијан из кафане, Ђура је пролазио испод балкона куће која је била на месту данашње библиотеке, наспрам „Шарене кафане“. Госпођа са балкона му је ружно добацила, а песник јој је одговорио у својственом стилу: „Небо осуто звездама, а јагодински балкони пиз..ма“. Тако је Георгије кварио младеж.

Мало је познато да је Георгије Ђура Јакшић (1832-1878) сахрањен најпре на Старом гробљу у Београду, где је данас Ташмајдански парк, а да је касније пренет на Ново гробље. Песник, приповедач, драмски писац и сликар, рођен је у српској свештеничкој породици у Аустроугарској, у Банату, у Српској Црњи. Школовао се у Пешти и у Бечу. Са двадесет пет година је прешао преко Дунава у Србију, где је једва добио српско држављанство.

О боравку Георгија Ђуре у Ћуприји сада се мало зна. А да се зна више, можда би овај ванременски човек добио свој кутак макар у школи која носи његово име. Додуше, како у Ћуприји има све мање и мање деце, можда ни ове школе ускоро неће бити.

Душан Стаменковић