ЋУПРИЈСКИ КРУЖНИ ТОК

 

Прва асоцијација на „ћупријски кружни ток“ могла би да има политички карактер догађања у Ћуприји током векова. Можда тек међу последњим асоцијацијама би биле раскрснице на улицама у Ћуприји.

Да ли сада у граду постоји нека раскрсница са кружним током?

Она раскрсница испред аутопута је ван насеља, па би могло да се каже да она није у граду.

У Косанчићевој улици постоји раскрсница са Мутаповом, Студеничком и Цетињском улицом, која би могла да има све карактеристике раскрснице са кружним током, иако није првобитно тако пројектована, јер је улица Косанчићева потпуно праволинијска, у њој не постоји регулационо острво.

Све остале раскрснице у граду су сасвим обичне раскрснице на којима се укрштају улице са коловозним тракама које нису на средини раздвојене.

Поједини житељи Ћуприје заговарају изградњу раскрсница са кружним током у главној улици, код „жутог моста“, па на главном градском тргу, затим на „Славији“, па у улици Цара Лазара где се сусрећу улице Крушевачка и Сретена Здравковића. Углавном су то жеље засноване на слободном уверењу, без стручне анализе предности и мана оваквих саобраћајних решења.

Први концепт кружног саобраћајног тока је дао један Француз још 1903. године, а прве раскрснице су изграђене у Њујорку 1905. године, у Паризу 1907. године и 1910. године у Великој Британији. У Швајцарској је започета изградња раскрсница са кружним током 1987. године.

Правило првенства пролаза возила у кружном току потиче тек из 1966. године и настало је у Великој Британији, да би се касније прихватило скоро у целом свету. Нажалост, ни данас многи возачи не умеју да се снађу на великим раскрсницама са кружним саобраћајем.

Оправдано се поставља питање које су то предности и мане раскрсница са кружним током и да ли у Србији постоје неки законски прописи који регулишу пројектовање и изградњу оваквих раскрсница.

Најпре на раскрсницама са кружним током безбедност саобраћаја је вишеструко повећана у односу на претходне класичне раскрснице, јер постоји мањи број конфликтних тачака и брзине кретања возила су смањене. Капацитет раскрнице (број возила) се повећава, а време чекања на раскрсници се смањује. У односу на раскрснице са семафорима, потрошња горива у возилима је смањена код кретања на раскрсницама са кружним током.

Мане или недостатке раскрсница са кружним током највише осећају пешаци, пошто им се продужава путања кретања – уместо праволинијског кретања, морају и они да круже око раскрснице. Наравно, повећава се и површина потребна за изградњу раскрснице, а што понекад захтева рушење постојећих грађевинских објеката и измештање подземне градске инфраструктуре.

Саобраћајни пројектанти препоручују раскрснице са кружним током тек након исцрпне анализе токова кретања возила, времена задржавања возила испред обичне раскрснице због саобраћајног знака стоп и црвеног светла на семафору. Један од разлога да се ван насеља изграђују раскрснице са кружним током јесте принудно смањење брзине кретања возила, оденосно повећавање безбедности саобраћаја.

Постоје и разлози када се раскрснице са кружним не препоручују, а то су пре свега места где постоји велики број пешака, затим обичне раскрснице на којима је довољно постављање семафора, затим места где постоји могућност загушења саобраћајног тока због сужења пута након раскрнице (пример је раскрсница код „жутог моста“ на Великој Морави) итд.

Савремене раскрснице са кружним током се разликују од класичних раскрсница са кружним током, пре свега, јер имају мањи пречник „острва“, али зато имају разделна острва на прилазним улицама која раздвајају улазне од излазних токова возила. Ова разделна острва повећевају и безбедност кретања пешака.

Уместо исхитрене лаичке одлуке, популарно речено политичке одлуке, потребно је да се најпре јасно утврди процес планирања пројектовања и изградње раскрнице са кружним током. У првој фази је неопходно да се утврди разлог за избор раскрснице са кружним током, односно да се утврди оправданост изградње раскрснице са кружним током. Наравно, економска оправданост изградње мора да буде заснована на упоређивању алтернативних решења, односно на упоређивању добити и трошкова.

Инжењери имају обавезу да примењују законске одредбе и техничка упутства која су веома прецизна. Потребно је само да им се постави задатак шта је жеља и потреба грађана.

Понекад проблем у саобраћају може да се реши и на једноставан начин, без реконструкције градских раскрсница. Некада је довољно да се на раскрсници забрани лево скретање, да се промени једносмерност улице, да се режим рада семафора прилагоди величини саобраћајног тока.

 

У Ћуприји возачи често негодују због великог задржавања у главној улици, јер је прекратко зелено светло на семафору на правцу Јагодина-Параћин. По 15 секунди траје зелено светло у главној улици, у улици Кнеза Лазара и у Курсулиној улици – тако је непрекидно од 1977. године када је постављен семафор. А зна се да није једнак број возила у овим улицама, да је десет пута више возила у главној улици у односу на Курсулину улицу. Најпростије решење је промена рада семафора, а веома је могуће и да се забрани лево скретање из Курсулине улице у главну улицу.

Лепота града изградњом раскрсница са кружним током на чијем острву би постојала фонтана или велики крст треба да се мери економским параметрима, колико се новца улаже и колико се новца добија. Економска добит зависи и од еколошких и туристичких ефеката улагања у саобраћајну инфраструктуру.

Аутор:

Душан Стаменковић

дипломирани саобраћајни инжењер