САМОПОСЛУГА

Каже наш познати глумац, који се прославоп као „Шојић“, да не воли сисате трговке које доје тезгу. У данашње време тешко да млади људи могу да замисле овакву сцену – продавница са пултом иза којег стоје рафови са робом, а трговкиња се наслонила на пулт (тезгу) и гледа према улазним вратима, па када се ви као купац појавите, њој падне мрак на очи. Прошло је време таквих продавница, ретко се данас виде.

Прва самопослуга на Балкану је отворена у Београду на Цветном тргу давног  24. априла 1958. године. Од тада је прошло пуних шездесет године. Довољно дуго време да многи више не знају када је у њиховом граду отворена прва самопослуга.

Ћуприја је била одувек, рекло би се тако, гарнизоно место. Захваљујући великом броју породица које су живеле за војску и од војске, град се брзо урбанизовао након 1956. године. Прве стамбене зграде су никле у главној улици. Осим две, све остале зграде су биле „официрске“. Једна од њих је и она до Гимназије.

У приземљу нове зграде наспрам основне школе „Ђура Јакшић“, те давне 1960. године направљена су три локала, у оном до Гимназије је била касапница, а у средњем самопослуга.

Самопослуга је била право чудо на које су се мештани брзо навикли. Улазило се на једна врата, а излазило на супротном крају продавнице на друга врата. Биле су ту и корпе за купце, додуше тада нису постојала колица. А у гондолама и на ниским рафовима било је свакојаке робе. Бомбоне упаковане у кесицама (до тада су се продацале само на меру), чоколадице „Животињско царство“ са сличицама, супе у кеси са сликом певца…. све је то била новина у држави, па и у Ћуприји. Нимало случајно, испред самопослуге је направљено аутобуско стајалиште према Јагодини.

Прошло је то време, па сада више и не размишљамо како се некада трговало у продавницама. Супермаркети су нас преплавили, ускоро ће и „Лидл“. Ваљда тако треба да буде.