CRNA STENA

Tajna društva poseduju magiju da privlače pažnju običnih ljudi. Neko odmah pomisli na masone, vitezove, iluminate, a neko na srpsku “Crnu ruku”.

Garnizon predstavlja stalno stacioniranu vojnu jedinicu u gradu, čija je svrha da obezbedi odbranu i nadzor nad okolnim teritorijama. Ćuprija, smeštena na Velikoj Moravi i glavnoj železničkoj pruzi Beograd–Niš, bila je sedište 9. pešadijskog puka Kraljevske vojske Srbije koji je snabdevao oficire i podoficire za tajne i polutajne organizacije poput Narodne odbrane i Crne ruke. Ovaj garnizon je pružao logističku i kadrovsku potporu za pansrpske i oslobodilačke organizacije aktivne početkom XX veka.

Nijedan od najistaknutijih inicijalnih članova organizacije “Ujedinjenje ili smrt” (poznate kao “Crna ruka”) nije direktno rođen u Ćupriji, ali su mnogi poticali iz susednih krajeva – iz Karagujevca su bili Ilija Radivojević (1873) I Dragutin Dimitrijević Apis (1876), a ostali iz Istočne I Zapadne Srbije. Oficiri iz garnizona Ćuprija ubacivali su agente i prenosili izveštaje upravi u Beogradu.

U današnje vreme lako mogu da se pomešaju dve organizacije: “Crna ruka” I “Crna stena”, iako jedna s drugom nemaju nikakvu dodirnu tačku.

BlackRock je jedna od najvećih svetskih kompanija koja pomaže ljudima, firmama i vladama da čuvaju i uvećaju svoj novac. BlackRock je kao ogromna digitalna kasica-prasica koja čuva i raspoređuje tuđi novac na različite načine. Klijenti (poput država, banaka, penzionih fondova) polažu novac kod BlackRocka. BlackRock uzme taj novac i kupuje male komadiće mnogih firmi (akcije) ili pozajmljuje novac kupujući obveznice. Kada firme zarađuju ili vraćaju pozajmljeni novac, i klijenti dobiju deo te zarade.

BlackRock upravlja stotinama hiljada milijardi dolara širom sveta, pa odluke koje donese mogu da utiču na cenu akcija poznatih kompanija.

“Crna Stena” upravlja posebnim fondom za državne obveznice („Global Government Bond Fund“) vrednim preko milijardu evra, u kome se nalazi 689 različitih hartija od vrednosti izdavanih od strane vlada širom sveta. To znači da gotovo svaka zemlja koja izdaje državne obveznice može imati svoj dug u okviru ovog fonda. Naravno da je i Srbija prodala svoje obveznice direktno ovom fondu, ali i indirektno pošto su mnogi vlasnici srpskih državnih obveznica preprodali svoje obveznice. BlackRock drži oko 0,4 % javnog duga Srbije u svom portfoliju obveznica.

Uticaj BlackRocka na finansijsko tržište Srbije je diskretan, ali značajan, i odvija se kroz nekoliko ključnih kanala. Srbija koristi globalne fondove poput BlackRocka da bi finansirala svoje projekte i budžetske potrebe. Na poslednjoj aukciji državnih obveznica, BlackRock je investirao oko 80 miliona dolara, što je činilo 4,5% ukupno emitovanih obveznica.

Rio Tinto je međunarodni rudarski gigant, a BlackRock je jedan od njegovih najvećih zapadnih akcionara, što ga čini direktno povezanog sa kompanijom kroz vlasnički udeo. Ključni akcionari Rio Tinta su:

Aluminum Corporation of China	11%
BlackRock	8,7%
Capital Research and Management Company	5,2%
Vanguard (drugi institucionalni investitor)	oko 5–7% (procena)

Udeo od oko 8,7% čini BlackRock jednim od najvećih pojedinačnih zapadnih akcionara Rio Tinta, odmah iza kineskog državnog preduzeća Aluminum Corporation of China. Držeći značajan paket akcija, BlackRock učestvuje na godišnjim skupštinama akcionara i može uticati na strateške odluke kompanije. Kroz svoj glas na skupštinama i netfluktuacije pozicija utiče na politike upravljanja resursima i ekološke standarde.

Za razliku od Srbije, susedne države Hrvatska, Rumunija I Bugarska, neznatno zavise od “Crne Stene”.

BlackRock je javno preduzeće čije upravljanje i strategije ne zavise od veroispovesti pojedinaca, već od profesionalnih kvalifikacija i interesa akcionara. Bar tako izgleda na prvi pogled. Međutim izvršni predsednik i CEO, potiče iz jevrejske porodice, kao I neki drugi osnivači I rukovodioci.

BlackRock je krajem 2022. upravljao imovinom od oko 8,59 triliona dolara, što mu daje utisak “neprozirne sile” u globalnoj ekonomiji. Neki aktivisti i analitičari tvrde da obim i domet njegovih investicija, kao i uloga u oblikovanju politika kroz ESG inicijative, stvaraju percepciju da se strateška odlučivanja donose iza zatvorenih vrata. Iako BlackRock ispunjava sve zakonske obaveze za javno izveštavanje, zadržava poverljive detalje internih modela i strategija. Njegova veličina i tehnološka rešenja ponekad se doživljavaju kao netransparentni, ali kompanija ne izbegava regulatorne zahteve niti javno objavljuje ključne finansijske izveštaje.

Srbi su inadžije i nepoverljivi su prema svemu što im nije jasno. Otuda ne čudi strah kod mnogih građana da će interesi “Crne Stene” javno ili tajno, direktno ili posredno, da utiču na “Rio Tinto”, koji želi da rudari I eksploatiše litijum širom plodne srpske zemlje. Posebno zato što ime Rio Tinto sa španskog jezika može da se prevede kao “Crvena Reka”. A zna se da nakon ispiranja ruda reka koja otiče ima crvenu boju.

Simbolika imena „BlackRock“  – “Crna stena” ili “Crna Boja” jeste moć, misterija, autoritet, ali i opasnost. U kontekstu finansija, može da označava neprozirnost, zatvorenost ili čak dominaciju nad tržištem. Stena ili kamen je arhetipski simbol stabilnosti, trajnosti i otpornosti. U mnogim kulturama, stena je temelj — nešto što ne možeš lako pomeriti ili uništiti.

Kombinacija „Crna stena“ može se tumačiti kao: Neprobojna sila u svetu kapitala — entitet koji se ne pomera pod pritiskom tržišta. Nevidljivi bastion moći — prisutan svuda, ali teško dokučiv. Finansijski monolit — koji oblikuje tokove kapitala bez da se sam menja.

U narativnom smislu, BlackRock bi mogao da bude savremeni „kameni obelisk“ moći, poput mitskog artefakta koji kontroliše tokove novca i uticaja. Crna stena na horizontu — simbol dolaska nove ere u kojoj kapital ima sopstvenu volju.

„Crna stena”, nije planinski greben, već ideološki bedem — nevidljiv, ali prisutan u svakom ugovoru, svakoj aukciji, svakoj tišini između rečenica političara.

Imaju li Srbi razlog da veruju da je “Crna Stena” finansijski vladar Srbije? Ili je finansijski spasilac nedovoljno razvijene Srbije?

Књиге остају вечно, а судбина интернета је неизвесна

Адреса за наручивање књига: e-mail: dusanrotary@gmail.com 

Испорука књига на кућну адресу.

Проверите да ли Ваша локална библиотека поседује слободне примерке издатих књига:
ПРЕТЕРАЖИВАЧ БИБЛИОТЕКА