Враћајући се са гробља увек је ишао истим путем до цркве. Растојање од скоро два километра лаганим ходом је прелазио за скоро сат времена. Висок, мало погрбљен, мирним кораком је ишао ивицом тротоара. Пролазећи поред дворишних ограда преслишавао се у којим је све кућама светио водицу. Тужно би загледао неке кровове који су почели да... Continue Reading →
Белешке
НАША ЈОВАНА ЈЕ СВЕТСКА
Светске концертне дворане су угостиле Јовану - Salle Gaveay -Paris, La Halle aux Grains-Toulouse, Basilique de Fourviere-Lyon, Theatre Salle Poriel-Nancy, Teatro Carlo Felice-Genova, Auditorium RAI-Torino, Auditorium di Milano-Milano, Teatro Sociale-Mantova, Hangzhou Grand Theater-Hangzhou, Shaoxing Grand Theater-Shaoxing, Jinhua Theater-Jinhua, Ningbo Grand Theater-Ningbo, Zhoushan Theater-Zhoushan, Huzhou Grand Theater-Huzhou и многим другим). Зли језици би рекли недовољно, али... Continue Reading →
КАСИНА
Сваки град је имао своју „КАСИНУ“. Међутим ретко ко зна шта значи реч „касина“. Неки људи би рекли да та реч има италијанско порекло и да значи „казино“ уз напомену да је у основи речи кућа. Неко други би рекао да је право значење „зграда са просторијама за друштвене састанке и забаве“. А Иво Андрић... Continue Reading →
ЋУПРИЈСКИ ОБРАЧУН – ДЕ СИКА
Било је вече. У нашој згради телевизор је имао само Бата Улман, па смо најчешће сви седели у дворишту слушајући транзистор Еи НИШ. Одједном је неко дошао и зачула се вриска. Ми, клинци, престали смо да се играмо за тренутак. Кажу да је наш комшија из приземља тешко рањен и да су га однели у... Continue Reading →
ЈАВНА ГАРАЖА
Париске улице замишљамо као широке булеваре, међутим у старом градском језгру има много узаних улица. Ширина им је таман толика да једва стане ред паркираних возила поред једносмерне саобраћајне траке. Са балкона хотелске собе гледао сам како возач поршеа пажљиво иде напред – назад и лагано гура аутомобиле како би могао да се извуче са... Continue Reading →
УЧИ ШКОЛУ, СИНЕ
Матори људи се увек сећају детињства и родитељског савета да треба да уче школу. А онда када завршиш све редовне школе, које трају најмање 16-17 година, дођу разне специјализације, државни испити, лиценцирања свакојака... И тако, као школована особа, запиташ се чему све то? У комшијском дворишту се играју одрасла деца, а ти немаш још ниједно... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари