Када људи знају шта желе, лако им је да се одлуче. Тако то бива. После нема кајања, можда постоји само жал за пропуштеном приликом. Свако има право на своје мишљење. Демократија је владавина већине над мањином. Онај ко остане у мањини мора то да прихвати чак и када је био у праву. Непосредно после Титове... Continue Reading →
Белешке
ЕНИГМА БОГИЊЕ ПЛОДНОСТИ
ЕНИГМА БОГИЊЕ ПЛОДНОСТИ МИЛЕНА На средњим странама у недељном издању свих дневних листова из половине септембра 1956. године појавио се чланак на пола ступца да су у Багрданском теснацу поред пруге железнички радници пронашли беживотно тело младог земљорадника из околине Ћуприје који је највероватније настрадао тако што је неопрезно испао из воза. Претпоставља се да... Continue Reading →
ДРУГ ЉУБА И ТИТО
Било је то време „Плавог воза“. Председник га је користио веома често. Биле су две композиције које су ишле једна за другом и никада се није знало у којој је Председник. Машиновођа из Жировнице, дела Ћуприје поред железничке станице, управљао је парњачом која је најпре вукла плаве вагоне. Касније је парњачу заменила дизелка. Година 1961.... Continue Reading →
Улица – Доктор Семашко
Жали ми се пријатељ на погрдан назив дела Ћуприје где станује у згради. Каже да му није право што су зграде ружне да ружније не могу бити, али и да „Кинеска четврт“ асоцира на беду и криминал који постоји у предграђима Сан Франциска. Тешим га да треба да буде поносан што станује у улици Доктора... Continue Reading →
ДИВЉА ЛЕПОТА
У друштву увек неко заслужује да буде привилегован. Разлози су различити. Сећам се времена када сам први пут видео у Ћуприји најскупље аутомобиле, били су паркирани на централном тргу. Загледао сам их са свих страна. И није ми било жао што су их њихови возачи оставили на мермерним плочицама којима је тада био прекривен трг.... Continue Reading →
ДЕБЕЛО УВО
Летовање у Београду у мојим тинејџерским данима било је за мене врх, али и страшна мора за моје родитеље. Наиме, тих врелих дана је експлодирала бомба у биоскопу у центру Београда. Страх је ушао у људе, па су и моји отац и мајка једва чекали да из узаврелог Београда дођем у Ћуприју. Остала је за... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари