ДРУГ ЉУБА И ТИТО

Docek druga Tita u Cupriji

Било је то време „Плавог воза“. Председник га је користио веома често. Биле су две композиције које су ишле једна за другом и никада се није знало у којој је Председник.

Машиновођа из Жировнице, дела Ћуприје поред железничке станице, управљао је парњачом која је најпре вукла плаве вагоне. Касније је парњачу заменила дизелка.

Година 1961. остала је у сећању грађанима Ћуприје, јер је тада Председник прошао кроз Ћуприју у свом чувеном мерцедесу отпоздрављајући подигнутом руком тако да се свакоме чинило да је баш њему Председник махнуо. Та лађа од аутомобила клизила је ћупријском калдрмом која је била прекривена зеленом травом на коју су другарице бацале цвеће, па је личила на персијски ћилим.

Ниједног тренутка се Председник није зауставио.

Пројурио је и поред пољопривредног добра „Добричево“ из чије ергеле је поклонио најлепше липицанере Цару Хајлу Селасију.

Испред манастира Раваница, на почетку Сења, скренуо је десно, па право у Сисевац. Ту су му на трави сервирали кафу из џезве, да би на миру попушио свој цигарилос.

Онда је продужио даље, да би преко Троглан Бара стигао у Бор.

Све је то овековечио Фото Дедић.

А ексклузивно право на фотографисање Фото Дедић је добио на препоруку Друга Љубе. Комунистичка партија је формирала своју организацију у Ћуприји релативно касно, две године пред почетак Другог светског рата. И није имала много присталица. За време рата у Ћуприји су били војници Немачке војске, Недићеве државне страже, Чачићевих четника, Руских добровољаца и Бугарске царске војске. Право окупаторско седиште. Петар Стамболић се крио у кући која и данас постоји поред „Жутог моста“. Додуше слободније се осећао у околним селима, Крушару, Деспотовцу…

Можда је због тога Председник избегавао Ћуприју? Жеља да у Бор дође преко Кучајских планина намерила је Председника и његову пратњу да прођу кроз Ћуприју.

Припреме су дуго трајале. Биле су укључене све службе безбедности.

Drug Crni
Друг Црни

Друг Бели је испред војних структура био задужен за безбедност председника ван Ћуприје, а Друг Црни испред цивилне безбедности у самој Ћуприји. Пошто обојица нису много познавали Ћуприју потражили су „свог човека“ из Ћуприје. И обојица су одвојеним путем дошли до Друга Љубе.

А Друг Љуба је био човек од поверења, који се, иако је био млад, много пута раније доказао. Радио је у Ћуприји. Био је миран, сталожен, ненаметљив, ни налик некадашњем оперативцу који је боравио на Дедињу у Белом Двору. Комшије су га волеле.

Мија је у то време био први човек партије у Ћуприји. И када му је Друг Црни на састанку у згради Комитета указао да уважава мишљење Друга Љубе, Мији то није било право.

Откуд да тамо неки анонимус има толику моћ, никако није било јасно Мији. И одмах се створила нетрпељивост између Мије и Друга Љубе. Уочи доласка „Плавог воза“ са Председником на ћупријску железничку станицу Мија је одредио како треба да изгледа свечани дочек. На перону су била постављена деца у милицијским униформама. План је био да Председник прође између ове деце.

Међутим, то се није допало Другу Љуби и он је наредио Мији да се деца у милицијским униформама одмах склоне, а уместо њих да се доведу деца у српској народној ношњи и деца са пионирским марама. Наређење – извршење!

tito-34

Такву врсту понижења Мија никад није опростио Другу Љуби.

Председник је дошао и прошао кроз Ћуприју. Тротоари су били препуни света, сви су махали малим државним и партијским заставицама. Чула се и песма „Друже Тито, љубичице бела…“

Tito 22
Порука за Тита

Све је протекло у најбољем реду. Није било ниједног ексцеса, осим што је један разочарани грађанин покушао лично да преда своје писмо Маршалу. Наравно, Друг Тито је стојећи у отвореном аутомобилу десном руком прихватио писмо. Додуше, информбировци су и без позива пре тога сами дошли с ћебетом да тај дан проведу у апсани иза цркве.

Следећег дана свако је поново радио свој посао. Друг Љуба, псеудоним је добио према свом првом имену пре црквеног крштења, и данас својим старачким кораком неприметно сваког дана иде до пијаце и пекаре…

Аутор:

Душан Стаменковић

Advertisements

One thought on “ДРУГ ЉУБА И ТИТО

Add yours

  1. U opisano vreme sekretar komiteta nije bio Mija Milacic, on je dosao krajem sedamdesetih i pocetkom osamdesetih. Ako se dobro secam poginuo je 73. Ja licno dezurao na balkonu partizana sa magnetofonom i prigodnom muzikom. A u to vreme mislim da je bio Bosko Antic ili Vidan, ali neznam bio sam mali ali se secam da su nas doveli ujutro u 8 sati kod sadasnje benzinske pumpe u Senju, tu je kolona skrenula prema Latovici i dalje prema Sisevcu. Tito je
    prosao tek popodne. Lepo bi bilo da proveris a i mene bas interesuje ko je bio sekretar.Ali pre ce biti Bosko Antic otac Jovice i Mome Antic. Inace te godine je pre Titovog prolaska, rekonstruisana cela trasa puta pa cak i preko Kucaja i Dubasnice do Borskog jezera.Tada je izgradjen i ceo kompleks u sred planine u Brezovici. Tamo je cela kolona prenocila. Napravljena je i benzinska pumpa koja i sada stoji u sred planine. Pre par godina, kada sam gore bio, cak i automat je stajao. Inace objektima sada upravlja SU Boljevac.

    Liked by 1 person

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: