ЗАМРШЕНИ ХИДРО ЧВОР ЋУПРИЈА

orto i kanal

Када људи знају шта желе, лако им је да се одлуче. Тако то бива. После нема кајања, можда постоји само жал за пропуштеном приликом.

Свако има право на своје мишљење. Демократија је владавина већине над мањином. Онај ко остане у мањини мора то да прихвати чак и када је био у праву.

Непосредно после Титове смрти, док још нико није ни помишљао да ће држава да нестане, док је још било кафе на рафовима у продавницама и није нестајала струја на сваких 12 сати, направљен је пројекат о регулацији реке Велике Мораве код Ћуприје. Звао се скраћено „ХИДРО ЧВОР ЋУПРИЈА“.

Велика Морава је горопадна река. Рекло би се да је лења, споро вијуга долином, можеш да је прегазиш преко лета. Али није увек таква, зна да надође и да поплави поља носећи све пред собом. Уме да направи огромну штету. И зато је треба зауздати, укротити.

Поред Ћуприје постоји велика речна кривина дужине око 4,5 километара. Уме ту преко зиме да се направи огроман ледени чеп којег само војска може експлозивом да разбије. А уме река када надође и да запрети целом граду, да сруши бедеме и да поплави стотине кућа.

Пројекат „ХИДРО ЧВОР ЋУПРИЈА“ је предвиђао изградњу растеретног канала, канала који би скратио ток реке поред Ћуприје, који би био пречица између Аде и Мијатовца. Увек када је водостај низак, река би нормално текла поред Ћуприје, пролазећи испод „жутог“ моста. Али када водостај порасте, река би се прелила у растеретни канал и одјурила би од новог железничког моста даље ка мосту испод аутопута.

У време када је овај пројекат настао држава је имала доста пара и могла је да помогне Ћупричанима да више не страхују од поплава на Великој Морави. Уједно би град решио и проблем уливања фекалне канализације у реку, а истовремено би постојеће корито реке служило као рекреативна водена површина.

skif Djordje Bizetic za fejsbuk

Касније би Велика Морава могла да буде и пловна до Ћуприје, као што је некада и била. Направило би се речно пристаниште, утоварно-претоварни терминали, слободна царинска зона, …. зимовалиште за бродове…

parobrod

Све смо могли ми, али нам се није дало. Локална власт је одбила државни пројекат „ХИДРО ЧВОР ЋУПРИЈА“. Појединци су били ЗА, али остали су у мањини. Демократија је победила. Велика Морава је наставила да тече поред града као и раније.

magdeburc5a1ki-vodeni-most-plovni-akvadukt-u-nemac48dkoj-1

Идеја о пловности Велике Мораве је стара скоро два века. Према једном документу који се чува у историјском архиву у Јагодини указује се да је питање пловидбе Великом Моравом покренуто још 1841. године, када су четири поштанске лађе из Дунава долазиле до Ћуприје.

Само три године касније, док су Турци још увек били на овом делу Балкана, основано је српско-француско Паробродско друштво за пловидбу на Дунаву, Сави и Морави.

Године 1859. једна француска компаније се обратила Милошу Обреновићу да добије дозволу на 30 година да се њени пароброди крећу Великом Моравом. Уговор је потписан, али и раскинут 1864. године.

Пловност Мораве је истраживао, према Гласнику Српског ученог друштва из 1869. године, официр Алексић.

Србин, кнез Игор Еуген Лазаревић Хребељановић је 1879, године наручио у Београду пројекат канала Дунав – Морава – Вардар – Егејско море. Пројекат овог канала је израдио Никола Стаменковић, професор Универзитета у Београду. Главна траса канала је и данас актуелна. Овај пројекат је имао промоцију 1900. године на српском језику и 1932. године не енглеском језику.

Године 1900. професор Стаменковић је израдио пројекат о пловности Велике Мораве који су подржали Енгласка и Немачка, а 1907. године и Америка. У Њу Џерсију је основана америчка компанија за снимање пловног пута Морава – Вардар.

Након пола века, на основу заједничког захтева влада Грчке и СФРЈ, године 1961. актуелизовано је питање пловности Моравом, па је инжењер Константин Бобров направио своју студију пловности, која је задржала све главне карактирстике студије из 1900. године.

Године 1973. „Предузеће Иван Милутиновић“ из Београда је направило нову студију „Пловни пут Морава – Вардар (Аксиос)“. Експерти Уједињених нација ревидирали су овај пројекат и одобрили га, да би 1990. године Европска заједница (ЗЕТ) финансирала студију водопривредног уређења Вардара.

Године 1987. на видело дана се појавила „Прединвестицона студија коришћења хидроенергетског потенцијала реке Велике Мораве“, коју су направили инжењери из Енергопројекта Београд.

Када је 1992. године отворен канал Рајна – Мајна – Дунав, који је започео још 793. године Карло Велики, обновљена је идеја изградње канала Дунав – Морава – Вардар. Канал кроз Србију и Македонију би скратио водени пут са севера ка Суецком каналу и избегао би се пут преко Црног мора и мореузи Босфор и Дарданели.

Године 1998. инжењери Божидар и Миодраг Јовановић представили су јавности студију „Хидроенергетско-пловидбени систем Морава“. Вишенаменско коришћење потенцијала Јужне и Велике Мораве је разрађено у две варијанте, назване „речна“ и „каналска“,

Почетком овог века професор Ненад Милеуснић, члан одбора за економске науке САНУ актуелизовао је изградњу канала и истицао је производњу електричне енергије, као и водоснабдевање и наводњавање у Поморављу.

Morava kanal

Кинези су куповином морске луке Пиреј у Грчкој постали заинтересовани да се направи канал Морава – Вардар. Српско Министарство природних ресурса и просторног планирања је објавило „Студију изводљивости канала Морава“, али остављајући необјављен тајни договор са кинеским партнером.

Наравно, становници Ћуприје су немоћни да било шта покрену у вези регулације Велике Мораве и изградње пловног пута, макар на делу од Дунава до Ћуприје. Могу само да чекају неке светлије дане и помоћ државе да се једном за свагда ослободе страха од горопадне Велике Мораве. Дочекаће то време неки нови клинци.

Rade Gaja Gajic 1
фото: Раде Гаја Гајић

Мени остаје само горчина зато што сам био у мањини када је ХИДРО ЧВОР ЋУПРИЈА могао коначно да се размрси.

Аутор:

Душан Стаменковић

дипломирани саобраћајни инжењер

Advertisements

2 thoughts on “ЗАМРШЕНИ ХИДРО ЧВОР ЋУПРИЈА

Add yours

  1. И сада ће многи рећи да је то неизводљиво и финансијски неисплативо,да је немогуће и чиста мисао неких лудака,а цена канала је чак јефтинија од цене ауто пута по дужном километру.
    У овом мементу Турска завршава пројекат БОСФОР 2 који ће се простирати у дужини од 42-45 километара са ширином канала од 125 метара и дубином од 25 метара.Не могу да кажем тачно колико ће бити брана и преливних канала због различитих висина мора,али ће бити мега пројекат у односу на ово код нас.Налазиће се 30 километара северно од садашњег канала и биће 100 % Турски пројекат.
    Али пазите сад ово :ЗАВРШЕТАК РАДОВА ЋЕ БИТИ У 2021 ГОДИНИ на дан неког великог Турског празника.
    Изгуглајте колико хиљада километара канала има у Енглеској,Холандији или Немачкој и који су изграђени о-рук технологијом ,простом физичком снагом ,за разлику од садашње технологије.
    И даље су финансијски исплативи ,еколошки прихватљиви и такорећи и данас жила куцавица рударства,превозом већине руда и угља по овим земљама.
    Али као што би неки рекли; ШТО ЈЕ ЗА НЕКОГ НЕМОГУЋЕ ЈЕДНОСТАВНО ,ЗА ДРУГОГ ЈЕ ЈЕДНОСТАВНО НЕМОГУЋЕ……

    Liked by 1 person

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: