Истина је негде далеко, сакривена од обичних људи. О њој често не сме гласно да се говори. Ноћ је била тамна, без месечине. На наплатној рампи на аутопуту код Ниша појавио се црни ауди са бугарским регистарским таблицама. Журио је усамљено ка Београду. Велики камион цистерна са крагујевачким регистарским таблицама и са ојачаним задњим делом... Continue Reading →
МАРКОВА ЗЛА СУДБИНА
У једној секунди се човеку промени живот. Службена тајна обавезује појединца да не сме да подели своја сазнања ни са најближим пријатељима. Иако би најрадије из себе избацио сећања и заборавио ружне догађаје, мора да ћути вечно. Марко се родио испод Проклетија, у селу је започео школовање да би га наставио најпре у Пећи,... Continue Reading →
ЋУПРИЈСКИ СПОРТИСТИ – ЦРЕВАРЕВА КЊИГА
Десетак хиљада разних фотографија о спорту и спортистима у Ћуприји у последњих сто година делује превише за једну књигу. Правити збир статистичких података о спорту, са спортским резултатима на такмичењима, не делује нимало занимљиво за обичне читаоце. Зато је фотоалбум много прихватљивија варијанта за приказивање спортских дешавања у једном малом граду као што је... Continue Reading →
ЋУПРИЈСКА ЏАМИЈА
Јагодинци су имали чак три џамије и нису желели одмах након одласка Турака да их поруше. Задржали су их дуже од осталих вароши у Кнежевини Србији. Ваљда су чекали да се у младој Краљевини Србији заврше сви могући ратови. И у Параћину је постојала џамија која је остала упамћена. А за разлику од суседних вароши,... Continue Reading →
ДУГО ДРУЖЕЊЕ И СЛУЖЕЊЕ (1937-2019)
Регистрована удружења грађана се међусобно разликују по томе што окупљају људе око различитих циљева. Препознатљива су удружења голубара, пчелара, риболоваца, планинара... Постоји и једно у целом свету признато удружење грађана, оних грађана који су различитих професија, различитог степена образовања, различитог имовног стања, различитих година живота, различите вероисповести, различите националности, различите политичке оријентације, различите..., али сви... Continue Reading →
ПРЕДСЕДНИК КРАЉ
После јутарње шетње Променадом волео сам да попијем кафу са ратлуком у хотелској башти. Прелиставао сам новине, понекад решавао укрштене речи, бацао поглед на шеталиште, најчешће сам се досађивао. Можда сам ја некакав особењак, недружељубив тип. Можда сам само уживао у тренутној самоћи. За суседним столом су седела два старија господина. Гласно су разговарали и... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари