Истина је негде далеко, сакривена од обичних људи. О њој често не сме гласно да се говори.
Ноћ је била тамна, без месечине. На наплатној рампи на аутопуту код Ниша појавио се црни ауди са бугарским регистарским таблицама. Журио је усамљено ка Београду.
Велики камион цистерна са крагујевачким регистарским таблицама и са ојачаним задњим делом је стајао на излазу из Јагодине. Возач је био сам и дремао је. Као да је неког или нешто чекао.
Вук је са тројицом путника напето возио црни ауди са београдским таблицама. Није журио. Више је гледао у ретровизор него напред. Као да је очекивао да га неко сустигне, па да онда појури напред.
Поноћ је била одавно прошла. Тек би се по неко возило појавило на аутопуту.
Возач камиона је одједном, као по некој команди, кренуо ка Београду. Чини се да је његов поглед био стално усмерен ка задњем делу камиона. Истовремено су га сустизала два брза аудија. Пред њима је био мост преко реке Белице на коме су извођени грађевински радови на зауставној траци.
Аутопут на том месту благо кривуда, прелази се из леве у десну кривину.
Возач камиона види у левом ретровизору да га сустижу два путничка возила. Одједном се испред њега, уз десну ивицу коловоза појављује пас луталица, бар тако он каже. Нагло окреће волан улево и прелази на леву саобраћајну траку. Возило иза њега му се онда појављује у десном ретровизору. Камионџија тада окреће волан удесно и нагло кочи.
Тресак! Па још један слабији тресак.
Црни ауди са београдским таблицама се забио у задњи део камиона, а у његов задњи део удара ауди са бугарским таблицама.
Вук и тројица његових другара су тешко повређени.
Бугари су остали неповређени, јер је њихов ауди само мало оштећен.
Ствара се застој на путу, пошто су се сва три возила препречила на мосту. Људи у мрклој ноћи прилазе и пружају помоћ повређенима. Ускоро стижу патрола полиције и возило хитне помоћи.
На црном аудију са београдским таблицама остају широм отворена сва врата. На седиштима се виде расуте папирнате новчанице, највише има немачких марака у најкрупнијим апоенима. Поред новчаница се види муниција за пушку и пиштољ. На поду испред сувозачевог седишта је пушка, а на задњем седишту пиштољ.
Полицајци траже да се камионџија помери напред како би ослободио пролаз за хитну помоћ. Одмах и ауди са Бугарима наставља пут ка Београду.
Ускоро долази дежурни истражни судија из Јагодине. Обавља се увиђај и покреће поступак против Вука зато што је налетео на задњи део камиона.
Након дужег времена почиње суђење Вуку. Рекло би се обично суђење за саобраћајну негоду у којој има повређених лица. Ништа неуобичајено за пребрзу вожњу на аутопуту.
Вук се дуго није јављао на позиве суда. Увек су постојали оправдани разлози.
Најзад је потврђено да ће Вук да дође на суђење.
Зграда суда у Јагодини се налази у главној улици, на прометној раскрсници.
Стижу истовремено три аутомобила са затамњеним стаклима. Заустављају се испред улаза у судску зграду. Блокирају на тренутак саобраћај. Најпре из првог и трећег аутомобила излазе млади момци који се осврћу лево-десно. Двојица улазе у судску зграду. Онда из средњег аутомобила излазе два момка и брзо улазе на главна врата.
Млада судијиница смирено чека у судници. Најпре се на вратима појављује један момак, гледа по судници и процењује присутне, пита судијиницу да ли је све у реду, па се онда за њим појављује и Вук. Обојица улазе.
Након завршетка главног претреса момак који је био са Вуком први излази из суднице у ходник, па позива Вука да може слободно и он да изађе.
Судијиница није изненађена таквим понашањем. Још много раније је била упозорена да Вук, некадашњи полицајац, има статус „заштићеног сведока“ у великом, вероватно најзначајнијем у држави, судском процесу у Београду.
Након неког времена је објављено у свим дневним новинама да је Вуково угљенисано тело нађено поред пута у близини Београда.
Искрао се непримећен својим полицијским заштитницима и отишао старим другарима. Нису му они много веровали. Зверски су га мучили и на крају су његово тело запалили у шипражју поред пута.
Камионџија из Крагујевца никада се није појавио на суду, само је прочитана његова изјава да му је пас излетео испред камиона и да је због избегавања пса мењао правац кретања камиона.
Бугари никада нису ни позивани на суђење.
Вукови сапутници су одмах након саобраћајне незгоде изјавили да су спавали и да не знају како се догодила саобраћајна незгода.
Случај у јагодинском суду је архивиран.
Вук је са собом однео све тајне које је знао. А знао је много више него што је рекао.
Vrlo je interesantan posao,na pr porotnika😉.
Ili se u ovakvim postupcima sudi bez porote..
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Порота је условљена врстом кривичног дела, па је нема увек, односно поротник може да буде и судија (веће).
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Nikada mi nije bilo jasno cemu sluze porotnici u nasem pravosudju.Da li su oni samo ikebana koju malo,da ne kazem jadno placaju i da oni sluze da bi zadovoljili formu propisanu Zakonom ili ih poneki sudija i pita za misljenje.A sto se tice samog sudjenja i sudijske odluke to jedino i najbolje znaju sudije.Mislim da je to vrlo rizican i nezahvalan posao .Mladi ljudi kad upisuju prava vodjeni su iluzijom o pravdi,advpkaturi,odlukama sudija i gomilom bajkovitih prica sa filmskog platna koje vesti reziseri i scenaristi znaju da serviraju.A sto se tice cele price secam se ponecega iz novinskih clanaka.Tamni vilajet je postojao i postojace.Onaj ko kroci u njega mora da je svestan da je stavio glavu na panj,a kad ce da sevne sablja nikada se ne zna.Uostalom sve vrlo brzo pokrije prasina zaborava.
Свиђа ми сеLiked by 1 person